Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 701

Мост који носи име ВеликОг Витешког Краља, и који је Његовим настојањем подигнут, сиојио је и физички за вечита времена десну и леву обалу Саве у нераздруживу заједницу. Данас смо ево дочекали и последњи акт тога великог дела, пуштање у саобраћај трамваја између Београда и Земуна. У име Земунаца срећан сам да код овог свечаног момента моГу да иоздравим изасланика наше народне Узданице ЊеГовоГ Величанства Краља, претставнике Краљевске владе и све вас Госиође и тосподо, који сте својим присуством обележили велики значај ове данашње свечаности. А вама, господине претседниче оаштине, Земунци су нарочито блаГодарнш што сте овај свечани чин везали са данашњим датумом, даном уласка јуначке ослободилачке војске у наш Град, који се дан сваке Године прослављау Земуну као највећи у историји нашеГа Града. Нека живи ЊеГово Величанство Краљ Петар II. Бурно и трократо, на крају говора г. Жигића, присутни су кликнули: — Живео Краљ Петар II. — Живела Југославија! Пуковник у пенз. Г. Радован Радовановић прича како је срска војска 1918 год . угила у Земун У првом трамвају за Земун наишли смо на пуковника у пензији и резерви г. Радована Рат,овановића, који |е 5 новембра 1918 године као пешадиски капетан I класе ушао са I четом VII пешад. пука први у Земун и који је на Хуњадијеву кулу истакао српску зазаставу. Као живи свгдок уласка српске војске у Земун 1918 год., г. РадованоПешад. пуковник у пенз. и вић је био љубарезер. г. Радован Радовано- зан, па нам је у вић који је као пешад. ка- к Р атко . ИСпричао своја сепања на опетан I класе 5 новембра г вај историски дан. 1918 год. са својом четом ј; 5 новембра 1918 ушао у Земун год. (по новом ка-

лендару) укрцао сам се са својом четом и тадањим потпуковником г. Туцаковићем, који је био одређен за команданта места у Земуну, на савском пристаништу у брод ,,Радецки", којим је тада командовао бродарски капетан, сада пок. Андра Јелача, иначе велики Југословен, а који ми је после огромних услуга учињених српској војсци, постао побратим. На пристаништу у Земуну дочекали су кас чланови Народног већа, на челу са претседником г. Свзтислазом Поповићем. Том приликом потпуковник г. Тугаковић псздравио је Земунце овим братским речима: „Драга браћо и сестре! Ми не долазимо к вама као завојевачи, већ вам долазимо као браћа, у братски загрљај, да остваримо наше народно јединство. Молим вас, да нас као браћу примите и као такве да нас сматрате, и да нам и сами помогнете на сређивању прилика у граду и околини. Живео Краљ Петар I! Живео Нз. В. Регент Александар! Живела браћа Срби, Хрвати и Словенци! Са пристаништа чета капетана г. Радовановића и један вод митраљеског оделења прошли су кроз искићен Земун српским заставама. Одушевљење је било нелико. Земунци су плакали од радости и узбуђења и грлили се са нашим војницима. За цело време док је војска пролазила кроз варош, Земунци су војску засипали цвећем, а једна дама је г. Радовановићу предала велики венац са српском тробојком. Са осећањем правог побратима, г. Радовановић нам прича о великој југословенској души пок. бродарског капетана Андре Јелаче, који је спречио да Немци и Аустријанци однесу плен, који су понели из Србије приликом отступања. А најжалир му је што су кћи и г-ђа овог врлог Југословена, после његове смрти остале необезбеђене и незбринуте, ј©р| данас мало ко зна шта је пок. Јелача учинио за српску војску и наше народно јединство. Пок. Андреја Јелача, капетан на броду „Радецки", који је први превезао српску војску у Земун новгмбра 1918 год.