Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр.

ги. Ту су дела и наших музичких стручњака: Јенка, Милојевића, Крстића, Христића, Готовца и неколико књига о теорији музике. Овако богата музичка библиотека пружа питомцима могућност за свестрано вежбање и савлађивање музичких финеса. На овом месту мора се напоменути да је Завод слепих из Земуна учинио много, својом музичком библиотеком, за сличне Заводе у земљи, па и у иностранству. У заводској штампарији се од музичких дела израђује по више примерака и тај вишак шаље сличним заводима у земљи (разуме се бесплатно) а многе музикалије послао је Завод бесплатна завзду слепих у ГТрагу и заводу слепих у Софији. Згодна је прилика рећи да је завзду слепих у Софији, поред других срестава и упустава, Завод из Ззмуна поклонио и две писаће машине за слепе. Тако исто и др. Заводи у нашој земљи, нарочито глуво-неми, добијали су бесплатно, од Завода слепих из Земуна, пуно слика и наставних срестава, веома корисних и потребних у настави. На тај начин овај завод је постао расадник и жижа за све сличне заводе у земљп а и ван ове. У основној школи развија се и негује врло много ручни рад. Лакоћа и прецизност извођења ручног рада морају задивити човека. И мала и већа дзца, мушка и женсвд, рајацпредмете и с пуно воље! и с пуно смисла, Интересантан је час ручног рада који изводи слепа наставница са слепом децом. Раде се разни предмети од перли: корпице, венчићи, гривне, прстенчићи и др. Наставница показује а деца изводе то. Пред децом у кутијама су перле разне величине и разне боје. Са пре-

Новоосвећени павиљони за смештај слепих

цизношћу окатих та деца узимају већу или мању перлу, кад им која треба. Али још веће чуђење изазива кад она узимајући перле никад место црвене, у рађени предмет, не мећу перлу друге боје. Они то изводе прецизно; они су одмерили даљину и покрете, који су им потребни д,а дођу до кутије са потребном перлом. Многе девојчице су лепо усавршене у

том послу, да су се једно време у Заводу много радили венци за крстове и надгробне споменике. Од| тога су и деца и Завод имали користи. Тај посар(, ако би имао куи.аЈца и вајн Београда, могао би се веома разгранати и могао би бити специјалност овога Завода. За женску децу има одељење где раде све вргте ручног рада. Почетнице имају почетно

парче са огледима које у белом рубљу долазе. Оне — слепе девојчице — рукују шиваћим машинама савршено. Оне раде на штрикаћим машинама: плету чарапе, џемпере, блузе, шалове, рукавице, летње јоргане и др.; штрикају чарапе и помоћу игала. Разне су врсте ручног рада које слепе девојчице израде. Рад је прецизан, солидан, чист и уредан. Интересантно је гледдти те слепе девојчице за писаћом машином. На њима оне раде као и окати; још више: с 1мање погрешака. У почетку им оде доста времена док савладају распоред слова, доцније то је за њих лак посао, као што су им лаке дирке наклавиру, рупе на флигорни или на плех инструментима. Зачудо да недостатак једног чула развија друго. Памћење је код слепе деце веома развијено. Предавања, приче, песме, декламаци" је памте веома лако и брзо. Читање је тако исто предмет, који та деца увек лепо савлађују. У Заводу се служи Брајовом азбуком за слепе. Све књиге за ту децу израђене су тогм азбуком у штампарији овог Завода. Своја писма деца пишу том азбуком и ако могу даН сати и на други начин, плајвазом преко спра- 1 ве са квадратићима. Баш ту скоро женска деца која су код „Батине" фабрике у Борову јавила су се свом тати и мами (г. и г-ђи Рамаг дановић). Она то упражњавају сваке недеље. Управа Завода шаље им потребан материјал. Она пишу о свима догађајима у току недеље. Пишу о свему тачно и опширно. Она сматрају за дужност да обавесте тату и маму.> Осећа се развијен осећај породице, интимности, љубави и привржености. Успети у јед-

Слепи у шетњи