Opštinske novine

Стр. 40

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

разреду. Мало их је, јер је обука, готово, појединачна и наставник не би могао савладати већи број. Наставник даје деци разнз мо" деле: коња, пса, свиње, вола и др. Модели су мали. Деца их узимају, пипају са свију страна, хватају облике и појединости. То описују. То моделишу од пластелина. И за дивно чудо да су те њихове израђевине сличне оригиналу, који су дец:а прстима „видела" — опипала.

Слепи соколи на вежбалишту

Присуствовао сам обуци ове деце. Не само да Џ интересантан један такав час; он је пун емоција и суза за нас окате. Колико ли је родитеља окате деце уздахнуло сравњујући успех слепе деце са, успехом своје окате деце(? Један интересантни час био је час земљописа на коме је слепа наставница држала предавање о једној жупанији, на рељефној карти која је толико прецизна, јасна, детаљна да су се слепа деца на њој и брзо и лако спадазила. Ређала су географске објекте с лакоћом окатог човека а пропраћала прецизним причањем о животу краја о коме говоре. Без „очигледних" срестава нема напретка ни у једној школи, а на.јмање у школама за дефектну децу и слепу децу. Завод слепих у Земуну има толико тих срестава да она престављају читав један музеј, не музеј за чување и показивање и рекламу, већ музеј ствари које се неминовно употребљавају у настави. Управитељ школе и Управа Завода воде једну тачну евиденцију и статистику о употреби наставних сретстава, па се и успех према томе процењује. У то;м; погледу стручни наставници своје предлоге, жеље, сугестије достављају управи, која с пуно радости очекује то и с највећом брзином уводи у Завод и школу све корисно и добро. Потписати је очевидац једне ретке потиштености управника Завода кад му наставници не траже ништа, не предлажу ништа ново. То њему изгледа као занемаривање рада и напуштање деце. Он жели вечити покрет у настави, стално размишљање, непрекидно дозиђивање,

— јер му је то напредак, јер му то уноси мир у Завод, а спокојство у душе слепе деце. Но слепа деца учећи основну школу одмах почињу и музику. Завод има 14 клавира. Обука се врши свакоднзвно. Нотни систем је удешен за слепе, те деца, опет пипањем, савладају то. Доцније се све изводи напамет, јер је све до те мере увежбано да им ноте нису потребне. Соло певање и певање у хору нарочито се негују у овом Заводу. Неговање музике у заводу је усавршено, па је од питомаца образован један оркестар, којијепод руководством једног стручног наставника. Мора се, на овом месту, напоменути да у Заводу већ има слепих наставника музике и певања, који су ту питомци из малена. Слепа Борка Јовић, Стојан Алчевић, Иван Одобашић и Димитрије Илић још као мали слепи питомци почели су учење музике, свршили гимназију, уписали се у музичку школу, исту свршили с лепим успехом и изашли с квалификацијама учитеља музике. И природно да су одмах, на захтев управе Завода, постављени за наставнике музике у самом Заводу. Они с пуно љубави врше тај посао; шта више, рекао бих, да они у посао улажу више пожртвовања, сила и свести, но што се од њих тражи. Они имају један плус над окатим наставницима: имају осећај да је то њихова кућа, да их је она спасла тешког живота, и да им је у њој срећна будућност, Музичка библиотека дома Слепих у Земуну претставља једну богату збирку онога што је најбоље у том фаху. Имао сам прилике да обиђем неколико домова слепих у ино-

Слепи на игралишту странству и нигде нисам нашао оволико музичких дела, спремљених за слепе, нити овако уређених као у Земуну. Сва су дела спремљена у заводској штампарији и, наравно, удешена д,а их слепи могу читати. Заступљена су најчувенија имена на пољу музичке културе: Васћ, ВееШоуеп, Вегепз, ВегИпЈ, ВЈпе!, Сћорјп, Наус!п, МепсЈеЈббћоп, Могаг!, бте^апа, 8сћићег1;, 8сћитап, 81хаи53 и још многи дру-