Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 43

тити г. ШПНат №1зог1 СготвдеИ-а, претседцика (Регтапеи!; ВПпс! КеНе! Шаг Рипф „АтегЈсап ВгаШе Рге$8" и секретара истога друштва г. Оеог§а I.. Кауега1:а, из Њујорка, који узеше на себе улогу, у име друштва коме су били на челу, да материјално помажу осниваље и даље издржавање нашега завода у Бизерти. Они су одредили свога члана МЈЗб Маг§. Мс. Р1е (сада Маргарита удова инж. Мите Димитријевића) да се стара о заводу и срествима пом. фонда помаже оснивача његовог. И та помоћ и старање о заводу нису ни данас изостали. И данас тај фонд помаже ову установу. Но о томе ће се говорити на другом месту. Наш инвалидски фонд Св. Ђорђе даје овом заводу сваке године о Божићу и о Ускрсу по 10.000 динара. Ову суму управа Завода одмах шаље слепим војницима, од којих се добијају веома потресне захвалности на пажњи која им се указује и сећању које је стално према њима од стране Завода слепих. Једна посета, која је била од великог значаја за овај Завод, која је штићеницима унела пуно светлости и наде у душу, била је посета слепе и глуве Ог. Не1еп Ке11ег. Историја ове жене може се назвати правим чудом. Дом слепих је издао књигу о животу Не1еп Ке11ег. Г-ца, КеПег рођена је 1880 г. 27. VI. у Америци, у држави Аламба. У 19 месецу разболела се од запаљења мождане марамице и после тога остала је слепа и глуво-нема. У да" љем њеном животу истичу се: рад добрих људи да је спасу и обуче и њена чврста воља и истрајност да победи зло које је снашло. У

Испаша стоке у колонији слепих

/ години она је добила учитељицу МЈ55 биШУап, кој.а је успела, не тако брзо, да код КеНегоуе развије моћ говора. И тим истрајним и великим радом учитељице и вољом, трудом и љубављу МЈ55 КеИег успело се да слепа и луво-нема МЈ55 КеПег не само проговори не-а сврши универзитет и положи докторат. жолазак МЈ55 КеПег рекох, изазвао је код /еника Завода слепих једно узбуђење кооставило трага у душама њиховим. Он-

да су деца међу собом говорила, говорила о МЈ55 Ке11ег. Њен дух, говор, знање, ведрина окуражили су их. Кад она слепа и глуво-нема може свршити највише школе и положити докторат, зашто и ми не бисмо могли?! И утицај тога доласка јако се осетио! У самом дому има неколико примера да се деца журно спремају, полажу испите, желе нешто више, нешто што ће их изравнати са највреднијим и најспремнијим из кола окатих.

Слепи на одмору у својој колонији

У опште Завод посећују многи. Није било ни једног скупа људи са стране, који долази у нашу земљу а да не посети овај Завод. Они и из напреднијих земаља изражавају своје дивљење и допадање за рад у њему. IV Ипак ма колико да је музика за слепе важан и користан предмет, мора се опет мислити да се деци обезбеди обука у једном занату. Стога је Завод, за своју децу, уредио ове занатске радионице: штампарску, књиговезачку, плетарску, опанчарску, четкарску и трикотажу. Рад у занатским радионицама је савршен, деца уче од добрих мајстора и раде у радионицама које одговарају свима условима хиги" јене. При Заводу је основан један користан и веома потребан фонд. То је фонд у који улазе прилози племенитих људи а из кога ое фонда помажу они штићеници Завода слепих, који сврше занат у заводу и желе да оду кући и самостално продуже изучени занат. Завод им из тога фонда купи потребан алат, па их доцније помогне да буду самостални господари. Да није овог фонда деца би излазила из Завода без помоћи, јер им држава ништа не даје; у том би случају зажалио труД уложен око деце и брига приложена за њихову будућност. Леп је пример, да је један слепи питомац изучив четкарски занат у Заводу и добив помоћ за почетак рада, отишао