Opštinske novine

Стр. 44

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

кући. Тамо су и мајка и отац од њега научили четкарски занат и живе срећно и задовољно. Да није било Завода за слепе, да није било потребне обуке и правовремене помоћи данас би јад и сиротиња јели и овог јслепог дечка као и његове родитеље. Кроз те занатске радионице у Заводу слепих у Земуну прошло је 134 штићеника. Те радионице дају заводу прихода годишње око 300.000 динара. Из те цифре може се видети

Газдинство слепог Ђуре Мркића у колонији слепих и размер рада и ваљаност тога рада. Сада су многи од тих изучених штићеника господари својих самосталних занатских радионица, многи имају продавнице дувана, ревизори су новина и т. д. Као што се слепим иавалндима (а њих је, војника, 119 код својих кућа) шаље често помоћ у алатима, у новцу, у стоци, пољопривредним справама, — тако се и бив. штићеницима, који раде код својих кућа, шаље по каква помоћ, наравно онима којима треба. Уопште Завод је засновао један здрав и хумано-социјални принцип: он све свзје бивше штићенике сматра својим члановима, он непреГ кидно одржава везе с њима, Завод се распитује о њиховом раду и напретку, помаже их, бодри и диже им дух. Ни једна свечаност у Заводу не може бити, ако се на њу не позову и бивши штићеници. Они и долазе у Завод као у своју кућу; они се ту осећају као да је ту део њихова живота, њихова срца и њихове душе>. Они који не могу доћи јаве се, честитају славу, пишу и питају за све, Ретко, готово ниједан, Завод не постоји који је успоставио тако трајну и интимну везу са својим питомцима и нема завода који (по изласку питомаца из Завода) и даље тако и толико води рачуна о својим штићеницима. Има око 28 питомаца који су имали успеха у музици; они су се посветили томе послу. Образовали су две капеле, које путују и које имају доста успеха у послу. Неколико питомаца је изучило да штимује клавире. Четворица дају окатима часове музике! Музичку школу завршило је њих четворо: једна девојка и 3 мушкарца. Сво четворо су учитељи веш-

тина и то баш у Заводу слепих у Земуну. један од њих (Стојан Алчевић) не задовољава се знањем које је стекао. Он се непрестано спрема, полаже испите гимназиске и нада се да ће убрзо положити велику гимназиску матуру. Он је спремио све књиге азбуком за слепе, учи, спрема се и чуди како је то све обично и лако. Још док је у Земуну била школа за глувонеме остао је у овом Заводу један свршени : питомац. Остао је да ради у Штампарији Завода слепих. На њему се може, слично примеру Не1еп КеПег, уверити колико су ова недужна бића жељна науке и самоусавршавања, Овај дечак, радећи у штампарији, просто је грабио све да чита. У читању он је употпунио свој речник, управо, надмашио је речник не само глувонемих и нормалних бића, већ је у томе отишао и даље од многих образованих. Има 1 пасију да студира философе и њихове доктрине. Сенеку, Шопенхауера, Ничеа и друге зна у прсте; зна основе њиховог филозофирања и зна да дискутује о много — којечему. Само по недовољно артикулисаном изговору још се може приметити да је тај младић био глувонем, али по изражавању, логици и темељима фил. теорија, које износи, можете констатовати начитаност и образовање које се не- налази код многих и високо школованих. Као што мушкарци у Заводу уче музику и занате, тако исто има заната и одељака ручног рада и за женске. За њих постоје и стручне наставнице, које их у раду и занату упућују. Израђевине од перла, израда белог рубља, трикотажа и пуно других послова је које слепа

№6 ■ -

шш •

Слепи при раду у својој колонији женска деца врше. Последњих дана примљене су 4 слепе девојке у Батине фабрике крај Вуковара. Тамо су оне врло лепо смештене и на њих се нарочито пази. Оне раде с пуно воље и свака зарађује недељно 150—160 динара. Шта више хвале их као ваљане и солидне раденице. ФунКција слепих питомица у самом Заводу претставља један смишљен рад. Њихов рад