Opštinske novine

Стр. 46

београдске новине

пих у Земуну има: 898, књига за основну школу 54; књига за гимназију 128; педагошка дела 49; (ово су томови многих књига из педагогије слепих); забавна библиотека 220; књига на есперанту 35 итд. итд. VI Једна од већих брига Управе Дома слепих била је: како и на који начин збринути слепе девојке (па и мушкарце) који немају никога свога, па немају где из Дома слеиих. Чињени су покушаји за решење овога питања и у почетку се видело да то што се чини преставља полумере, преставља нешто несигурно, нестално, недовољно систематизирано. Још тада је никла идеја да за слепе девојке и мушкарце треба подићи доживотне домове. И одлучи се апеловати на добре људе за прилог: За подизање: ,,Домова за доживотни смештај слепих у Земуну „Кула светиља" под заштитом Њ. В. Краља Александра I". Али за ства-

Слепи пречишћавају пшеницу на тријеру

рање таквих установа требало је и доста материјалних срестава и доста времена. У Дому слепих већ је било таквих штићеника и штићеница, које треба што пре збринути, јер Дом мора примати и даље малу децу оба пола на збрињавање. Не напуштајући идеју о подизању домова за доживотни смештај слепих оба пола, управа Дома слепих из Земуна предузима кораке да заинтересује неку женску организацију, која би узела на себе заштиту слепих девојака. Образована је секција и ггосле доста напора та секција претвара се у самостално друштво: „Одобор госпођа за заштиту слепих девојака." Тај одбор преузима у своје руке заштиту слепих девојака а управник Дома слепих у Земуну г. Рамадановић остаје саветодавни члан истог одбора. Размишљало се, да се слепе девојке, сем у манастире, сместе и на друга места. Као врло погодно место за једно доживотно склониште слепих девојака изабрато је добро грофа Пејачевића, на-

звано „Моја воља." Ово добро је у близини Инђије. Предузето је све што треба и код министарства аграрне реформе као и код Мин. социјалне политике, те је добро добијено бесплатно за државу. На предлог управника Дома слепих у Земуну Министарство социјалне политике ставило је то добро на располагање „Одбору госпођа слепих девојака", с тим да оно дела на њему док постоји пом 1 . друштво. После тога има се добро уступити Министарству социјалне политике. Одбор госпођа примио је то имање у износу 14 јутара и 0182 |кв. хв. Поред тога примљен је дворац на добру и остале неузгредне зграде све са намештајем и другим потребама. Поред тога уирава Дома слепих у Земуну уз своје девојке, које предаје „Одбору госпођа за заштиту слепих девојака," дала је: 48727 дин. у готовом новцу; намештаја и других ствари у вредности 81.000 дин. а у штрикаћим машинама 22.000 дин. Управа Дома слепих показала је овим велику љубав према својој деци коју одваја од матице — Дома у Земуну. Није жалила ни труда, ни савета, ни ствари, ни новаца само да тој деци на имању „Моја Воља" буде добро. Она је прилоге добрих људи жртвовала тој деци и ако је имала 1потреба да у самој матици — Дому у Земуну — створи удобности и још боље прилике за осталу децу. Но није само то. Управа Дома слепих у Зе^муну непрестано се стара о слепим девојкама. Питомци Дома слепих у Земуну приредили су више концерата и приход од истих — а он није био мали — уетупљен; је слепим девојкама са имања „Моја воља". Доцније су девојке са овог добра премештене у Београд. Не види се разлог томе, нити се тим помогло штићеницама, нити је улепшана њихова будућност. Пре кратког времена основала се код нас „Чехословачко-Југословенска радна заједница социјалних и социјално-здравствених друштава и установа." Иста је основана приликом доласка уваженог нашег пријатеља г. др. Петра Зенкла у Београд. Заједница је осно1вана уз сраадњу готово свију преставника наших хуманих и културних друштава. У одбор ове заједнице ушли су највиђенији преставници наших социјалних удружења а у исти одбор ућиће толики број и претставника чехословачких друштава. На челу овог савеза стоји г. др. Петар Зенкл. Веома много, управо с пуно љубави и предусретљивости, школовање наших наставника недужне деце у Чехословачкој помогао је наш осведочени и велики пријатељ г. Др. Петар Зенкл. Он се, о тим људима бринуо, чинио је за њих више Но што су се и надали и односио се према њима с пуно пажње и предусретљивости. Увек, у овом послу, он јб нашим људима био на руци. Петар Зенкл важи и у својој земљи као један од најјагилнијих социјалних раденика. Он је као члан