Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 45

је потребан у заводској кухињи, вешерници, радионицама, свуда. Оне су душа сваког рада. Поред рада у школи и радионицама, оне спремају јела у кухињи, перу и пеглају ,рубље ; , крпе и спремају на шив. машинама све шта, им треба. Сама управа Завода каже о њима: „Према томе слепи нису онакви, како су их то многи до сада неоправдано замишљали. Њихов губитак вида најтеже је што се може замислити, али то још не значи ,да је њихов положај очајан и неподношљив. Они, истина, немају вида, али имају сва остала чула са појачаном способношћу. Њихов је ум бистар, а разум способан и за веће напоре;. [Све оно у чему се обучавају ствара им пријатну заг баву и задовољство, што могу и они да привређују. Школа им пружа пуно нових поучних ствари, а музика и песма оплемењавају њихове душе. Ето какав је положај данашњих слепих, који се школују, па је стога и потребно, не само с хуманог, већ и социјалног гледишта, да се са странз свих наших држављана допринесе све, што се може, к,акО би се што већи број њих спремио за живог." Слепим девојкама је дато још пуно занимања у Заводу. У Заводу је за њих модеран живинарник са бољом врстом кокошију. Оне их негују, пазе, хране, раде све послове око њих. У Заводу је и велики пчеларник, у коме слепе девојке раде. То може бити чудо за онога ко није видео, ,али је истина да слепи раде и око пчела. Још је ту уређен свињац, који преставља економију Завода. И у њему раде слепи. Одвајају се свиње за гајење, те За,вод добија масти, сланине и меса, колико му

ЈГћ — ш Ф,:

Слепи на пољском раду треба преко године. У овом тренутку је у оборима Завода било 100 ком. свиња. Слепи у земунском заводу раде и зарађују., V Једна велика тековина овог Завода те" ковина која се ретко налази у сличним за,водима, то је штампарија Дома слепих. Штампарија је основана године 1920 помоћу нека-

дањег „Реггпапеп! ВИпс! КеПе? Рип(ј-а" садањег „Атепсап ВгаЈПе Ргезз". Централао^ вога друштва" налази се у Њујорку. И пре ове штампарије постојала је штампарија у Заводу слепих и тада су штампане књиге за слепе. Те справице за штампање биле су мале, ручне машинице, које не би припомогле развитку да библиотека слепих дође на ступањ на коме је сада. У почетку се за штампање употребљавало шило на „прашкој табли",

Круњење кукуруза у колонији слепих

„француској табли" итд. У то време поменути фонд ставља установи једну лепу своту за штампарију слепих. Добијани су за штампарију и други прилози. Рад у штампарији кренуо је напред; добијене су модерније машине и набављено доста материјала. Управа је ставила себи у задатак да већи број књига за слепе, штампа у својој штампарији. Имати богату и разноврсну библиотеку за слепе, значи пружити деци штиво, лектиру, поуку, олакшати посао око духовног формирања ове деце. Испочетка су у штампарији радили и помагали слепи ратни инвалиди, који су научили писање — штампање — и повезивање књига за слепе. Активнији рад штампарије слепих почиње од год. 1922 када је подигнута нова зграда, у коју је смештена штампарија у којој јз и данас. Од тог времена штампарија се свз више снабдева: набављене су две машине система Нтсег за писање по Брајовом систему, једна машина за сечење хартије, две машине за се,чење и савијање плеха, машина за књиговезачке послове и једна преса за умножавање. Тако се успело да се спреми већи број књига за школе слепих (основну и гимназију). У штампарији је израђено, сем уџбеник ( а, и велики број друпих књига: научних, забавних, религиозних. Данас штампарија Завода слепих, са библиотеком која је у истој израђена, преставља вредност око 2,500.000 динара. Треба напоменути да су музикалије и књиге, које су израђене у Дому слупих, поклањане и другим домовима слепих не само у нашој, већ и у другим земљама. Сама библиотека Дома сле-