Opštinske novine

Прилози ва историју Београда и Србије: Светислав Шзгмаревић

Напредовање Београаа ЈГсао престонице у првој деценији, од 18Ф2 до 1852 године — Неколико прилога за културну историју Београда. —

Београд је постао престоница 1842 године. Из ове године имамо један интересантан допис у „Пештанско-будимском Скоротечи" (20 број, од 6 септембра). У њему се овако слика Београд у својој првој години као престоница: ...,.Ко није као ја седам година у Београду био, тај се моо.а чудити промени која је за то воеме учињена, чим на обалу београдску ступи. И куће, и ношиво, и начин живота, све полако добиза пблик евгЈопејски. Кућа се поави доста, између који има лепи, уредни и темељни. Нова приватна кућа књажеска, Господаоа Јевтема, г.г. Браће Симића, Шлосерова, Совтетска, могле би се као лепе куће, и у Пешти да стоје, сматрати.,1. Често се чују и каоуце да звече по калдоми, које се пое неколико година нијз чути могло.., По свему се вици и познаје напоеаак... Сад већ не би непочтатно било живети у Београду. За сваког, да Богме не; — за оног који Беогоад меои и суда о њему као о Пешти, томе ће фалити лепе елегант кафанз, фијакери и друге евоопетске потоебе, а \и онај који зна шта те ова ваоош пое неколико година била и коти искоу љубази осећа спооћу своји тамошњн сунао.одника — тај правије суди, тај блажије о свему мисли.„" У овом допису има и оштое коитике. За пово беогоадско позооиште, такозвани Театеп на Ђлм^цх!], каже се да је с\або и поеслабо и указуте се на све мане поофесионалних глумаца, кош су би\и стигли из Загоеба, у фебоуаоу 1842... Ошамаоен је и беогоадски језик. Нзему се поиписује велики гоех, да је далеко од чистог и правог наоодног језика. Подвучена је особита изопаченост ваоошког говора: — „У Београду зло србскн говоре..." Ондашње школске зграде у Београду биле су очајне. Сва беда огледа се у овој забелешци: ,,Чуо сам да је план за нови театер пок-варен. Ја сам врло жалио, али кад сам у школу, где се филозофија предаје, отишао,

и видео да је ипазч ћумез — онда сам реко: — Преча кошуља него аљина..." Међутим, живот у Београду није био ни онда јевтин: ,,У гдекојим стваоима још је велика скупоћа, а у гдекојим цена изравната. Стан од три до четиои собе плаћа се месечно дванаест до четрнаест талиоа, Хоана из гостионице може се донети кући, Четиои је\а у подне и два увече стају месечно шест талиоа... Слуге и служавке плаћа^у се на месец три, четиои и пет талира... Шустера и кројача приличан је број..." „Плацеви за куће дати су званичницима у два сокака по Врачару..." * Све ово је само почетак у првој години Београда као поестонице, али се пошло напред, сигуоним кооаком. Друштво Собске Словесности почиње сзој активан рад у јуну 1842. Оно има свога првог секоетара Атанасија Николића, кор може да понесе поносно име поавог усталца у свакој конисној служби наооду. У Беогоаду су Сима Милутиновић-Сарајлија и Јоаким Вушћ... У њему стално живи Јован Стерита Поповић, наш на^ве^и комедиогоаф, онда поофесоо поава у .Лицеју. Ту је и Константин Богдановић, фоанцусуи васпитаник, богодани ночинао. ко^и се касније, за воеме оеволуције, 1843, налази у Пешти као уоедник и издавач „Вестника". С овим листом Богданозић си\ази, с на ; ездом Маћаоа, у Нови Сад и Карловце... Он чини и посебне доагоцене услуге патошаоху Ра^ачићу... У Београду су Сеогије Николић и Петао Радовановић. Сви су они пови србијански ахадемици — редовни чланови Доуштва Србске Словесности. Преко овога „Ученог друштва" Београд долази у ово време и, у тешку везу са најистакнутијим личносгима из свих коајева данашње Тугослазије: Вуком Кара-ићем, Вјекославом Бабукићем, Јочаном Хагићем, Људевитом Гајем, Павлом Стаматочићем, Јернејем Копитаром, др. Тодором ПеI