Opštinske novine

БЕОГР АДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 59

мандата који траје четири године. Но они могу бити разрешени и пре тога рока кад се утврди да немају услове који се траже по овоме 3^1кону. Одлуку о овом разрешењу доноси надлежна надзорна власт. Сем тога претседник, потпретседник као и поједини већници па и цело градско веће могу бити разрешени ако пропусте да врше своје дужности. Одлуку у том случају, по претходном саслушању њиховом, доноси Министар унутрашњих послова против чијег решења има места жалби Државном савету у року од месец дана (§ 138). Министар унутрашњих послова може разрешити градско веће (претседника, потпретседника) још и у случају ако би градско веће донело каква решења, или учинило какве изјаве које су штетне по важне државне интересе. Против овакве одлуке Министра унутрашњих послова према изричној одредби § 139 нема места правном леку. Дакле без обзира на одредбе чл. 15 и 17 и 18 Закона о држ. Савету и управ. судовима по којим би прописима, под тамо означеним условима, и противу такве одлуке Министра унутрашњих послова, била допуштена тужба Држ. Савету. Градског већника може разрешити и само градско веће ако у току једне године изостане са више од половине седница без оправданих разлога. Ова одредба преставља једну корисну новину према ранијем законодавству која је потпуно у духу начела самоуправа. Све оно што смо до сада изнели несумњиво је да се односи на оне градске органе које буду изабрани односно именовани на основу одредаба новога закона о градским општинама. Питање се сада поставља за оне органе које је тај закон затекао, односно који буду именовани док се не изврше избори градских органа по новом закону о градским општинама. Закон о градским општинама обнародован је у Сл. новинама од 25 јула 1934 год. а, према одредби § 162 прелазних наређења овога закона, ступио је на снагу шесдесетог дана по његовом обнародовању а то је 24 септембра 1934 год. Но и ако је од тада протекло више од године дана овај закон још није проведен у живот. Према општим одредбама тог закона (§ 27) редовне изборе градских органа наређује Министар унутрашњих послова. Накнадне изборе услед исцрпености листе, пре истека мандата, наређује бан а у Београду и Панчеву Министар унутрашњих послова. Одредбом пак § 145 прелазних наређења предвиђено је, да ће се први избори по овом закону провести у дане које одреди Министар унутрашњих послова. Закон није предвидео и рок у коме се ти први избори морају извршити. Док се ти избори не проведу градски органи одређују се по досадашњим прописима (§ 147). Код примене пом. прописа § 147 Закона о градским општинама поставило се као спорно питање какав се значај има дати речима:

„одређује се" које је законодавац употребио у овом пропису. Да ли је значај тих речи да надзорна власт, на основу тог прописа, може одређивати именовати градске органе само на она места која на основу одредаба овога закона остану упражњена, а да на основу те одредбе не може и смењивати градске органе већ исти могу бити смењени са оних узрока који су у овоме закону изрично побројана, или је њихов значај тај да надзорна власт може и даље како постављати тако и разрешавати градске органе по слободном нахођењу онако како је то имала право да чини и по ранијим прописима који су били на снази пре ступања на снагу закона о градским општинама чинила. У пракси је дошло до спора по овом питању приликом разрешавања последње општинске управе у Београду када је разрешено и цело градско веће. Одлуку о разрешењу градског већа Министар унутрашњих послова засновао је на прописима § 2 Закона од 22 новембра 1929 год. о измени Закона од 6 јануара 1929 год. о измени закона о општинама и обласним самоуправама и § 73 финансијског закона за 1934/35 год. у вези § 147 Закона о градским оштинама. Противу таквог решења један од разрешених већника поднео је тужбу Државном савету. У тужби је заступана теза да је смисао одредбе § 147 прелазних наређења Закона о градским општинама тај да се по томе пропису до нових избора могу само именовати градски органи на упражњена места а да разрешење градских органа може уследити само због узрока изрично наведених у овоме закону. За овако гледиште истакнути су били ови разлози: „Закон о градским општинама ступио је на снагу 24 септембра 1934 год. и на основу § 162 тога закона престале су да важе за градске општине све раније законске одредбе. Према томе и одредба § 73 фин. закона за 1934/35 по коме су Управу општине града Београда чинили: претседник, два потпретседника, кмет-правник са свршеним правним факултетом 75 одборника. Због тога су оба потпретседника и кмет правник морали бити уклоњени по ступању на снагу новога закона о општинама јер тај закон такве органе не предвиђа, док су остали органи које предвиђа и нови закон о градским општинама задржани. На тај начин изведена је организација општинске управе по новом закону о градским општинама (§ 21) — претседник и градско веће веће — а који су као такви имали остати све до нових избора градских органа и могли су бити разрешени само на начин предвиђен овим новим законом. То су случајеви из! § 68 у в. § 25 Зак. о град. општинама, кад већник да оставку, или у случају инкопабилитета из § 25; затим из § 70, кад само градско веће разреши дужности већника због недоласка на седнице;