Opštinske novine

Стр. 58

БЕОГРАДСКЕНОВИНЕ

оних претседника-начелника који су се затекли на том положају у време ступања на снагу закона, о градским онштинама поставило се као спорно да ли се и на та лица односе поменути услови из § 25. Питање би се могло поставити у два облика. Прво: да ли се овај услов има тражити само од претседника који буду бирани по овоме закону, при чему се евентуално аналогно одредби § 152, тај услов не би захтевао од оних претседника — начелника које је ступање на снагу закона о градским општинама затекло на том положају, Друго, да ли се тај услов има захтевати и од претседника општина који се на том положају налазе односно буду именовани до избора нових градских органа по новоме закону. У пракси Министарство унутрашњих послова стало је на гледиште, да се тај услов мора захтевати и од оних претседника који су се затекли на том положају и то не само код наредних избора већ у опште да би могли остати на том положају. Због тога су претседници-начелници општина које је ступање новога закона о градским 1 општинама затекло као државне, самоуправне чиновнике, били принуђени да поднесу оставке на тај положај (наравно ако се нису хтели одрећи положаја држ. службеника) нпр. начелник Загребачке општине. Но Министарство унутрашњих послова није било увек доследно овој пракси. Тако је при једном од последњих наименовања градских већника општине Београдске за градске већнике био именован и један од градских активних службеника. Министарство је у овом случају ваљда стало на гледиште да се тај услов односи на оне већнике који се буду поставили — бирали по одредбама новога закона о градским општинама. 2) Службеници оних власти које градском општином воде непосредни надзор. Овде би се могло поставити питање да ли су од овог избора искључени сви службеници таквих власти или само службеници оних отсека који стварно врше тај надзор, Пример, код Министарства унутрашњих послова да ли сви службеници тог Министарства или само самоуправног отсека, код Министарства финансија да ли сви службеници или само одсека за самоуправне Финансије. Ако се прихвати ово друго тумачење незгоде би било у томе што би такав службеник непосредно пред наименовањем за градског органа одн. изборе могао бити премештен у други отсек и на тај начин дата му могућност да буде именован односно изабран за градског већника. 3) Они који су са општином у парници док се парница не сврши. 4) Општински набављачи, предузимачи општинских радова и закупци општинских добара и прихода. 5) Они који имају о управи градске имовине, или о управи којег градског завода, или

о повереним им од града каквом послу рачун положити, док то не учине; 6) Они који се без оправданог разлога нису примили претседничке или већничке дужности приликом последњих избора; 7) Они који стално уживају издржавање или потпору из општинских или других јавних срестава осим државних. 8) Они који не знају службени језик. Специјални услов због кога неко не може бити наименован односно биран за градског већника јесте сроство и то само са претседником а не и између појединих градских већника. Сроство треба да је по крви до 4. или по браку до 2. степена закључно. На случају да до оваквог сродстза дође после наименовања одн. избора извесног лица за већника, т.ј. у току трајања мандата, надзорна власт биће дужна да таквог већника разреши дужности. Поред ових услова који искључују појединце од избора одн. наименовања за градског већника (претседника), према § 141 Закона, о општинама, не могу бити бирани на првим наредним изборима ни она лица која су разрешена по другом ставу § 138 Закона о градским општинама. То су лица која су раније у својству претседника, потпретседника или градског већника разрешена дужности због тога што су пропустили да врше своје дужности. Као ни лица која су разрешена по § 139 зак. о градским општинама због доношења решења или изјава које су штетне по важне опште државне интересе, ако иста лица нису, приликом дискусије и одлучивања била противна доношењу таквих одлука или изјава. Мандат претседника градских већника како изабраних тако и именованих траје 4 године. По истеку тог мандата нови избори наређују се одлуком Министра унутрашњих послова (§§ 26 и 27). Гласање се врши по листама које имају онолико кандидата колико поједина градска општина бира већника. На чело листе поставља се претседник. Ако би било две или више кандидатских листа места градских већника додељиваће се кандидатима на следећи начин: Збир свих датих гласова подељен бројем већника колико се бирају даје количник. Листе које су добиле мањи број гласова од количника не учествују у додељивању већничких места. Број гласова сваке од кандидатских листа дели се са 1, са 2, са 3 и тако редом, па се са листа, чији су највећи количници, узима редом до потребног броја по један већник. На упражњено место изабраних већника долазе по реду кандидати већника односно кандидати заменика са исте листе (§ 59). На случај, пак, да се упразни место претседника, новог претседника бира градско веће у року од месец дана из своје средине. Претседник, потпретседник као и градски већници остају на својој дужности до истека