Opštinske novine

Стр 122

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

година поратне инфлације. За 15 последњих година, и поред јаке конкуренц1ије, ипак је и ова штедионица показала завиднз резултате у корист града Загреба. Њеном помоћи снажно је дигнута штедња и финансијска моћ загребачког грађанства, њеном су помоћи подигнуте целе нове четврти модернога Загреба и узорно развијене велике градске установе и службе (тржница, кланица, трамвај, аутобус — промет итд.). Њеном помоћи подигао је себи кућицу велики број становника уз најповољније услове и тако је отклоњен велики део социјалне беце и незадовољства. Колико је свим тиме грађана добило кориснога посла и зараде, колико су се тиме побољшале социјалне, економске, здравствене и финансијске прилике у граду, све без његових непосредних издатака и оптерећивања грађанства, то је тешко тачно приказати, али свако може да увиди да је штедионица овом граду учинила многе услоге и многострано наплатила његову почетну бригу, жртву и јемство. Јер град је добио од ове своје штедионице зајмове на којима је уштедио милионе и милионе, добио је већ досад од штедионице преко пет милиона динара за градњу жељезничких подвожњака, пресвођивање потока, за градњу Занатске школе, здравствене станице, те један милион и по динара за градњу јрибарнице, која ће корисно служити не само загребачком грађанству, него и нашим рибарима. То је, међутим, само почетак доброчинства ове штедионице, јер је она сразмерно још младога датума, па је тако досада имала да попуњава своје резервне фондове, ради сигурности улагача и олакшања одговорности самога града. Но и поред свега тога, и досадашњи резултати ове штедионице у корист града Загреба управо су сјајни и веома поучни за све оне градове који желе да имају једну јаку помоћну установу за извршавање законом одређених им задатака, нарочито у погледу подизања радиности и благостања њихових грађана, што је један од главних предуслова, њиховога напретка. Да би, међутим, озакве штедионице могле нашим градовима још потпуније и успешније да помажу, потребно је: 1. Да се самоуправне штедионице оснивају свуда у нашој земљи, нарочито у сваком нашем граду (као што је то недавно е највећим успехом учињено у граду Бјеловару); 2. да овим чврсто здруженим штедионицама свестрано помаже Савез градова како би биле ?адовољене ове њихове најхитније потребе: а) да се коначно донесе темељни Закон о штедионицама, који је Министар тр;говине и индустрије обећао Народној скупштини, и да се тим законом по узору других земаља, ове штедионице, као опште корисне и добротворне установе, потпуно изједначе у свим правима и повластицама с оним државним новчаним установама које иду за прикупљањем уштеда, нарочито с Поштанском штедионицом и Државном хипотекарном банком, нарочито у погледу пореза и такса, убрзаног судског поступка и кредитираног обезбеђења код Народне банке, јер се без тога у великој даери фаворизује конкуренција државних нозчаних установа, која овим самоуправним установама одузима могућност успешног рада управо у часу када се самоуправама намећу све веће дужности и кад би им ове установе при извршавању тих дужности биле најпотребније; б) да се дерогира или претходно барем новелише чл. 5, 40 и 117-ж Закона о државној хипотекарној банцји и § 160 Закона о ванпарничном поступку од 24 VII 1934 у том смислу да се могу новци наведени у чл. 5 Закона о Државној хипотекарној банци неограничено улагати и у самоуправне штедионице Краљевине Југославије. За наше самоуправне штедионице ово последње је управо горућа потреба, и оне моле већ дуже времена да се то изврши, јер |се без тога руши једна од главних значајки свих самоуправних штедионица, т.ј. значај пупиларних установа, а практичКи се демонтирају оне нагие самоуправне штедионице које су деценијама имале право да чувају пупилне новце, а сада, у ово доба највеће своје кризе, могу да предаду ове новце за ДХБ једино уз цену властитог ликвидовања. У реду би, међутим, сада било да им досада тако фаворизована ДХБ помаже, а не одмаже. Потребно је да се и Савез градова, као врховни комунални форум, што јаче и потпуније заложи да се коначно задовоље те потребе наших комуналних штедионица, јер се без тога у једну руку онемогућује развитак ових опште корисних и неопходно потребних установа, а у другу руку се градовима, који имају штедионице, опасно увећавају и отежавају њихове обавезе и доба кад им се намећу бројне нове дужности. Градови могу да извршавају своје дужности само онда кад се рад њихових установа не побија привилегованом и фаворизованом конкуренцијом. То треба држати пред очима и истицати при сваком тражењу, како би наши градови могли да изврше бројне задатке и дужности националног, социјалног, културног, економског и финансијског значаја.