Opštinske novine

Др, реља Аранитовиђ, шеф Буџетсћог отсека Г. п Б.

О Правилнику финансиског пословања у општинама

Одмах после обнародовања Закона о општинама (15 априла 1933 године) и Закона о градским општинама (25 јуна 1934 године) било је јасно да је законодавац рачунао са тим да ће се, како з,а сеоске тако и за градске општине, израдити специјалан закон о општинским финансијама. Томе и таковом тумачењу нису сметале одредбе чл. 104 З.оо. и 124 З.ог.о., којим је стављено у дужност Министру финансија да изради Правилник о рачунско-благајничком пословању. Взровало се да се самим Правилником не може надокнадити оно што је из Закона изостављено, било оно што је у ранијем Закону о општинама постојало, било оно што се, као недостатак једне законске одредбе, осећало да недостаје. У јавности, иако можда не у онаком обиму како то питање заслужује, могла се приметити нелагодност ради тога недостатка законског прописа. Можда је претерано приписивати у последње време учестале малверзације са општинском имовином, које се појављују како код сеоских тако и код великих градских општина, баш томе помањкању законски одређених прописа о руковању са општинском имовином. Ми то морамо нагласити, јер смо уверени да уредно вођење и јака контрола једини је пуг којим се могу те нем'иле појаве отстранити. Неуког треба поучиги али на тај начин, да он осети силу, како би морао рјадити и оно што он не жели да ради, како би морао радити можда и против своје воље онако како ће се општинска имозина најсигурније очувати. То може учинити једино позитиван закон, како смо ми то у неколико махова и нагласили на овоме месту, кроз часопис Београда. Правилник о финансијском пословању у општинама, који је у споразуму са Министром унутрашњих послова прописао Министар финансија, на основу § 104 Закона о општинама требао је да тај недостатак бар донекле надокнади. Сама одредба § 104 З .оо. није дала Министру финансија потпуно одрешене РУке, јер је он морао прописати Правилник ° вођењу благајничких и рачунских књига, као и; формуларе за састав предрачуна, зав рШног рачуна, инвентара и биланса — и у-

пуства о извршењу финансијских одредаба овога Закона... То, дакле, није „Правилник о финансијском пословању", како је то учињено. Законодавац је желео да административни део рачунско-благајничке службе при општинама подвргне једном типу, како би се у свима општинама водиле једне књиге, и по једном систему. Он није даље и дубље залазио у то питање. Тек Закон о градским општинама, који је обнародован скоро годину дана касније, био је у томе далеко јаснији. Он (§ 124) предвиђа и одредбе о благајничком и рачунском пословању и контроли што се у § 104 З.оо. не појављује. Па ипак Правилник, који је прописао Министар финансија, обухватио је највећи део рачунског и благајничког пословања општине. Треба напоменути и овога пута, да данас нема јасних прописа, кахо се треба да врши рачунска и благајничка, а као ни контролна служба код општина, иако то изгледа доста парадоксално, јер општина, како то лепо каже Слободан Јованозић „располаже једном влашћу позајмљеном од државе".*) Општина није дакле тако потпуно независно, суверено тело, него шена „самоуправа значи да држава за оне своје послове који стоје у вези са локалним интересима једне општине, употребљује саму општину".**) Свака општина код нас управља како то нађе за сходно, јер онај надзор који се врши преко Министаства финансија при одобравању буџета и преко бановина и Главне контроле при прегледању зазшнлх рачуна, је за сам рад, саму правилност пословања, без великог значаја. Је ли чудо онда, што је претседник поткрадао општину заједно са бележником, књиговођа са благајником; је ли чудо онда што се годинама и годинама нису могле открити поједине малверзације људи који су имали прилике да злоупотребе општинску имовину, и што се само пуким случајевима може захвалити да се то открило. Није, јер је то, за нас нормална последица: недовољних прописа, нестручности чиновништва и недостатка законом овлашћене контроле. Тако-

*) Слоб. Јовановић: О држави ст. 429.

**) Слоб. Јовановић: О држави 430.