Opštinske novine

Стр. 124

БЕОГРАДСКЕ КОВИНЕ

ве појаве јављаће се код нас још дуго, јер о раду у општинама нико није водио довољан надзор. За тај надзор 1 није било ни довољно ефикасне законске моћи, и злоупотреба је откривана онда кад су, у највише случајева, то лични мотиви противника појединих личности захтевали. Свему томз нереду и јаду у финансијама који тиште наше општине, требао је да Правилник о финансиском пословању учини крај. Међутим, ма колнко смо се њему радовали, што смо и јавно истицали, морамо изразити своју велику бојазан, да ћз он поправити оно што се поправити мора и то у оној мзри која је потребна да се код наших општина пресече самовољно и довољно неодговорно рачунско-благајничко пословање. Баш ту нашу бојазан и желимо истаћи на овоме месту. Министру финансија претстоји да изради и Правилник о финансијском пословању градских општинама у вези § 124 З.ог.р., и кад не би постојао други разлог, овај сам је довољно важан, да се сзе оно што у објављеном Правилнику не достаје у новоме попуни. Пре него што пређемо на сам Правилник, потребно је да подвучемо још један фзкат. Како смо раније нагласилн, измзђу пословања државе и самоуправе, као јавно-правне установе, нема битних разлика. Закон о општинама и Закон о градским: општинама, подвукао је једнообразност рада и у финансијском пословању свих општина и приближио га пословању државе. Али та сличност пословигла није изражена у општем раду општина, него су појздиначни случајеви издвајани и само о њима Закон говори, У органу Београдске општине „Београд. општ. новина' ми смо се једаред дотакли питања примене Закона о државном рачуноводству и цитирали смо, да је Министарство финансија стало на становиште, да се, у вези Закона о градовима § 116, где се утврђује да се буџетска и рачунска година градских општина поклапа са буџетском и рачунсКом 1 годлно.м и по дожавном буџету, протумачило да се његове одредбе односе и на градске општине. Ми се нисмо сложили са тим мишљењем. Али ако је тако, онда то исто важи и за сеоеке општине, јер нсти пропис Закона налази се у § 95 Закона о општинама. Међутим, у прилог наше тезе је и сам Правилник који је Министарство финансија прописало за сеоске општине. Он је и израђен тако да буде неКа врста закона о рачуноводству општина. ^ њему су садржане, иако нз свз, главнз одредбе Закона о државном рачуноводству, што доказује да се примзна Закона о држ. рачуноводству није могла спрозодити самим тумачењем једног параграфа од стране надлежног надзорног органа. А баш у томе и лежи цео недостатак закона како о сеоским тако и о градским општинама. Правилник који је издан

није обухватио све потребне радње самог рачунско-благајничког пословања, о коме говори Закон о државном рачуноводству, и ми ћемо се опет налазити пред старим питањем: како да се ради? Сам Правилник дели се у седам одељака: I Општински буџет; II Општинска рачуноЕодствена и благајничка служба; III Благајничке и рачунске књиге; IV Општинска привредна предузећа и установе, фондова и закладе; V Општинска имовина; VI начнн прикупљања општинских прихода и VII остале одредбе. Као што се види он је изишао из оквнра одредбе § 104 Закона о општинама, јер обухвата опште радње о финансијском пословању, како је и добио име, које се налазе у Закону о државном рачуноводству и у разним правилницима којима је у државној служби регулисано финансијско пословање. Па ипак Правилнику недостају многе одредбе, нарочито ако сз није желело постићи у рачуноводственој служби онај поступак који данас важи у држави. Свакако да се у једној сеоској општини, ма како она била велика, не може тражити пуна примена поступка у рачунско-благајничкој служби као и у држави, али се могу тражити извесне радње, било у потпуности било делимично. Принцип Правилника требаоједа буде тај, дасе: 1) „пословање свих општина врши једнообразно" у чему је успео (у колико се његова примена могла потпуности остваритји) и 2) да то пословање приближи пословању градских општина, на једној страни, и држава на другој страни. Једино на тај начин и моћи ће се водити јака и потпуна евиденција над финансијским радом општина, и што је још важније, тако би се и омогућила и осигурала она контрола над тим радом која је од најхитније потребе. Томе другоме захтеву Правилник није у целости удовољио, иако је то требао да буде један од битних услова његова доношења. Нзему недостају многе одредбе нарочито рачунског пословања, о коме се општирно бави Закон о државном рачуноводству. Уопште, у њему не постојз јасне одредбе превентивне контроле, и ограничава се само на радњу благајника, који је, по Правилнику, једини рачунополагач. У одељку „Општински буџет", обухваћене су радње о саставу и извршењу општинског буџета. Тај део Правилника односи се и на привредна предузећа и установе, за које иначе постоје засебни прописи о финансијском пословању. Прописи Правилника треба да деломично надоместе периодична упуства Министарства финансија о саставу буџета. На овај начин у упуствима би се могло прописивати само оно што није или није у супротности са Правилником. Прописи овога одељка су требали да потпуно удовоље свим потребним прописима око