Opštinske novine
4
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 129
Тај поступак, како га је и само Министарство финансија протумачило, је једино и могућ, јер је законодавац вишку прихода над расходима показаном после закључка једне рачунске године одредио намену, а та је, 1) исплата неизвршених обавеза а 2) приход у облику нередовног прихода који се показује као прва ставка буџета. Према томе приход, претпоставимо од такса, наплаћен пре две године не може утицати на приход који се у текућој години ;наплаћује, јер то не би било реално приказивање стварног стања. Али чл. 125 Правилника не познаје тај поступак и „повраћај се врши из текућих прихода исте врсте без обзира у којој је рачунској години наплаћен приход који се враћа". Свакако да оваква тумачења не би смело да се појави код случајева градскИх општина где су повраћаји веома уобичајени, јзр би се на тај начин стварало доста нереално стање контроле. Можда из уверења да се наше општине врло лако задужују, што је донекле и проузроковало данашње финансијско стање већине општина, у чл. 127, Министар финансија за одобрење зајма тражи „детаљан извештај о стању досадањих општинских дугоза и план утрошка и отплате зајма". Та мерја јз за похвалу, само би требало да се код тога и остане, јер се много дугова нагомилало који нису требали. Било би потребно и то, да се код одобравања зајмова не води рачуна о ономе ко вајам даје, него да једино пресудно мерило, буду стање које ће министарство добити из горе цитираних извештаја. Морамо нешто рећи и о обрасцима који су приложени уз Правилник и који су његов саставни део. Образац број 1 прописује начин састављања предлога буџета. То је стари аустријски систем, који је давно избачен из праксе. Сама држава га "је при саставу свога предлога избацила и неупотребљава га. Код нас је он, с обзиром на прописе, био доста уобичајен, али се у последње време, силом прилика потпуно истиснуо. Многе су општине раније тако штампале и сам буџет, тако да се није довољно ни познавала фирма буџета. Образац не рзаликује предлог буџета, који одобрењем од стране Министра финансија аутоматски постаје буџет, од прилога буџета који само објављују његов састав. Према нашем мишљењу рубрика стварног утрошка је сувишна, а рубрика упоређења предлога са ранијим буџетом треба да се продужи (на позиције и партије). Код обрасца завршног рачуна (број 2) не прави ое разлика између позиције и партије, што знатно отежава рачунску обраду рачуна, ради тога ће се и овај образац у пракси изменити.
Код дневника примања и издавања, односно главне књиге, главна примедба је на колону „ознаке презимена и имена" од кога је примање извршено. То се може правдати код издавања, али код примања, где се она врше скупно, по ликвидационим табацима и т. сл. та ознака ће бити непотпуна. Мора се приметити и то да не постоји колона опозива, која је бар за овакво вођење књиге какво га пропису Правилник, од важности; (док код помоћних књига тај опозив на сам дневник постоји). Како ће се вршити књижење у партијалницима прихода и расхода, које прописује Правилник, да ли по партијама или позицијама, да ли онако како се уноси у сам дневник, то је тешко закључити, јер ни образац не даје довољно јасну слику. Ако би се из раптијалника избацила колона „Буџетске партије и позиције" и то ностала ознака стране (у облику рачуна) онда би требало да се за сваку позицију отвори потребан простор за књижење у току целе године. Доносећи приказ Правилника, ми смо имали једну жељу пред очима, да се оно што у овоме Правилнику недостаје, не појави и у градском Правилнику који је тек сада у раду. Ради тога се и нисмо освртали у довољној мери на оне добрз стране, којих има у Правилнику. Он је сам по себи као идеја, коју смо ми кад смо год могли( и како смо умели подвлачили, да се једаред утврди шта се може а шта не може радити са општинском имовином, врло добар, о томе се до сада водило рачуна толико мало да све ово што се догађа у сеоским и градским општинама не претставља у довољној мери стање које се могло догодити. Зато смо колико са жељом толико и зебњом очекивали тај први корак законског дејства ка правилном путу рада. Мислимо да Правилником овим као и градским који ће доћи, није све речено о финансијском раду општина. Један систематски сређен план за финансијско побољшање стања у општинама, чија би задаћа била да свему одреди место, коЈ!И би се изводио у току 3—5 година, могао би створити боље услове за будућност и напредак нашег села и града, и тиме би и сама државна власт имала велику добит. Ми ни овога пута не губимо! наду, да ће држава, правилно ценећи своју власт и самоуправну самосталност, учинити оно што буде требало, да се у ова тешка привредна времена, створи што више могућности за правилан рад народним добром, чиме би се помогло и извесно растерећење народа. Само, време носи бреме, често један дан закашњења бива врло скуп.