Opštinske novine

Др. Марија Гајић, шеф Цемтралног уреда за заштиту матера, деце и младежи Поглађарства града Београда

Рад града Београда на заштити дезде 37" туђим породиЈдама

Г радско поглаварство града Београда иочело је свестрано да учествује и ради на пољу дечје заштите у пролеће 1931 године. Ове године у мају основан је и орга« низован Централни уред за заштиту матера, деце и младежи. Према Правилникју о надлежности и пословању Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи од 15 маја 1931 год., утврђене су смернице рада, задатак и дужности града Београда, према својој; угроженој и незаштићеној деци. Програм рада Централног уреда морао се остваривати у оквиру одобрених финансијских сретстава. Исте године појављује се први пут у буџету града Београда позиција за издржавање деце у колонији за одојчад и малу децу и у туђим породицама. У ранијим годинама постојале су само буџетске позиције за дечји диспанзер;, завод за стерилизацију млека, школску хигијену и за субвенције друштвима, која се баве заштитом деце. Београд се нагло развијао, становништво се је утростручио, па су и потр1ебе града постале сложекије. Као нарочити проблем истицало се дечје питање, и било је неопходно потребно да се створе поред домова приватне иницијативе и друге могућности за смешиаЈ деце. Тако је град Београд пре 4 и по године почео збрињавањем своје деце у отвореној заштити т.ј. у туђим породицама. У овој ( години је укинута Државна дечја станица у Београдуи од тога доба уопште не постоји ни једна државна или самоуправна установа за затворену заштиту београдске деце. Централни је уред још исте године разним претставкама код градске управе, стручним чланцима у службеном органу града Београда, као и у дневној штампи, указао на неопходну потребу отварања и организације једног дечјег прихватилишта као помоћне установе јавне дечје заштите. Ова се установа данас изграђује и прорадиће вероватно за годину данај, Стога збрињавање деце у туђим породицама у Београду замењује и рад једне институцијје затворене заштите и мора да служи за сву децу, дакле и за такве случајеве за које не одговара отворена заштита. Заштита деце у ту-

ђим породицама града Београда је једина комунална организација за збриљавање све оне деце која ма из којих разлога не могу бити збринута у својој породици, Због тог проширеног делокруга ра,да и преоптерећења ове врсте заштите није се могао израдити један нарочити правилник за овај рад, Ипак је као основ за нашу делатност служио до извесне границе Правилник за колоније и одојчад и малу децу, који је прописан од Министарства социјалне политике и народног здравља 28 X 1929 год, под Бри 35213. У главном држао се је Це.нтрални уред приликом смештаја деце у туђим породицама ових принципд: 1) да су збринута деца, под редовном контролом и над]зором стручних органа Централног уреда и 2) да се приликом избора хранитељице, обраћа нарочита пажња на то, да је породица хранитељице способна за пријем новог члана, и да му донекле истински замешује родитељску кућу. Како не располажемо са установом где би се деца могла једно извесно време посматрати, здравствено, душезно, духовно и морално испитати, радило се у овом раздобљу тако, да су се неиспитана и непозната деца директно смештала у здравствено, материјално и морално испитане породице. Јасно је да је такав! рад давао и негативне резултате, који се не појављују онда кад се смештају само она деца у туђу породицу за чије смештање! и отворену заштиту постоји документована индикација. Из тог разлога било је индивидуелној упознавање деце врло тешко, но могло се је ипак у великом броју случајева спровести у тесној сарадњи са хранитељицом, односно са школом. Свакако да је упознавање појединог детета трајало знатно дуже него ли у једном дечјем прихватилишту, где се са дететом бави стручни васпитни персонал. Поред тога могла су се извесна хронична оболења тек утврдити пошто је дете већ провело неколико дана код хранитељице. Најбољи доказ колико ова чињеница штетује раду показује велики број деце која су морала мешати породицу. Тек када се је дете свестрано упознало, мо-