Opštinske novine

1*

О ПШТИПСКЕ НОВИНЕ

Стр. 67

11) Апропријација имању г. Бадњевца у Војводе Глигора ул. 91. 12) Апропријација имању г-ђе Смиљане Јовановић-Брковић у Драгачевској ул. бр. 30. 13) Апропријација имању г. Десиота Ђукановића у Томазеовој 10. 14) Апропријација имашу г-ђе Савете и Ђорђа Бранковића у Димитрија Туцовића ул. бр. 40. 15) Експропријација имања г-ђе Данице Јовановић у Толстојевој ул. 16. 54) Кратка питања. Позив на седницу достављен је свима већницима. Седници су присуствовали градски већници г.г.: Павле Карарадовановић, Аца Б. Динић, др. Ил. Бацковић, др-. М. Станојевић, Божа С. Бановић, Јов. М. Симић, Марко Ђ. Радовић, С. Драгутиновић, Милан Д. Крстић, др. Лав Брандајс, Ђуро Жигић, Н. Сајферт, Милан К. Јеремић, Лазар Пешић, арх. Б. Живадиновић, Милија Станковић, М. С. Пауновић,. Ђорђе Грбовић, Ж. М. Костантиновић, др. Александар М. Леко, Ђ. Попара, Стеван Љубинковић, Драг Радосављевић, Алимп. Сеничић, арх. Ђ. Бајаловић, Миливоје М. Стефановић, инж. Бор. Б. Вучковић, Стев. Милутиновић, Милош П. Радојловић, др. Лзуб. Стојановић, Драг. С. Палигорић, Живко Правдић, Лив Спишић, Ђорђе Зрнић, Слмимон А. Коен, др. Мнта Поповић, Владислав Ст. Анђелковић, Василије К. Станковић, др. Ф. Попс, Павле Лауташевић, Крста Савић, Добр. М. Богдановић, Д. Хохнер, Душан С. Николајевић, М. Демајо, Мил. С. Јевремовић, Ст. К. Трпковић, Мил. Мишковић, др. Ст. Поповић, К. Шаховић, Мих. Лукаревић, инж. М. Сокић, Богдан Крекић, Ник. А. Стано^евић, инж. Милан Нешић, Б. Матовић, Мил. У. Благојевић и др. М. Протић. Претседник г. Влада Илић отворио је седницу и констатовао да има кворума за рад у смислу § 71 Закона о градским општинама. За овераче записника одређени су већници г.г. Милан Нешић и Миливоје Благојевић. 1 Деловођа већа саопштава да су се извинили градски већници г.г. др. ЈБуба Стојановић и Гојко Новитовић. Даље саопштава измену телеграма између Претседника општине г. Владе Илића и Претседника Лондонске општине поводом смрти Краља Ђорђа V. Већници су читање телеграма пропратили узвицима: Слава му! По сагласности Градског већа стављене су накнадно на дневни ред следеће тачке: 54) — Предлог за одређивање нагрздједневнице члановима Грађевинског одбора. 55) — Предлог за вирманисање кредита у износу од 100.000,— дин. у корист парт. 29 поз. 1, буџета за 1935/36 годину.

56) — Предлог за набавку моторног трактора за потребе Отсека за паркове и пошумљавање. 57) — Предлог за обустављање помоћи Емилу Рајхерту из буџета Градског одељка у Земуну. 58) — Предлог за исплату посмртне пензије Милици уд. пок. Живка Благојевића и Босиљки уд. поч, Илије Мајалковића. „Кратка питања" остављена су за крај дневног реда. 2 Код тачке дневног реда: „Предлог да се умоли Краљевска влада да у Финансијски закон за 1936/37 годину унесе одредбе у погледу измене Закона о експропријацији од 1880 године", развила се краћа дискусија у којој су учествовали: Већник г. др. Милан Протић истакао је изванредну важност овога предлога за Престоничку општину и указао на хитну потребу измене старог Закона о експропријацији који је донет у малој Кнежевини Србији и који је под ондашњим приликама могао имати свога оправдања. Тај је закон, у колико се односи на Општину београдску, данас потпуно застарео и њиме се наноси велика неправда Престоничкој општини, јер се ставља у неповољнији положај од осталих већих градова у земљи. Ту је измену у толико лакше учинити што већ постоји преседан у погледу црквених и манастирских имања, која су такође бесплатно експроприсана све до финансијског закона за 1934/35 годину, када је црквама и манастирима признато право на накнаду. Примена овог закона на Београд доводи до једне несхватљиве консеквенце, да Београдска општина за своја имања преко Саве, у атару бивше Земунске општине, има права на накнаду, пошто тај закон важи само за територију предратне Србије, док за своје земљиште недалеко од центра Београда, нема ирава ни на какву накнаду. Ту нелогичност треба исправити и Београд изједначити са осталим већим градовима у нашој земљи. Примена овог закона може се бранити у погледу оних градова и општина које од изградње жељезничких пруга имају користи. За Београдску општину то се не може рећи. Сем тога, овај закон погађа Општину београдску више него друге општине, зато што је вредност земљишта у Београду много већа него у другим местима предратне Србије. Због свега тога овај предлог Господина Претседника треба да буде једнодушан апел Градског већа на Краљевску владу и Народно претставнишштво да се за Београд пукгем Финансијског закона за 1936/37 годину, измени законски пропис о експропријацији општинске имовине за потребе грађења жељезничких пруга, стим