Opštinske novine

Стр. 388

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

носи управном суду или Државном савету против акта управне власти зове тужба. То опет значи, да се поводом таквог правног средства није намеравало прохшсати покретање онога поступка који се код Државног савета редовно покреће тужбом, и који би пореметио рокове из § 134, већ се имао у виду поступак предвиђен у ономе закону који такво средство назива жалбом, т. ј. у За1к1ону о општем управном поступку, и који је потпуно у складу са § 134. Отступање од овога закона само је у томе, што решаван>е поводом жалбе о правилности одлуке надзорне власти није остављено старијој управној власти, већ је, у циљу заштите самоуправе града, поверено у оваквом случају као виша управна власт, а не као административни суд. Услед тога, жалба која му се изјављује против решеша надзорне власти подноси се на начин прописан у Закону о општем управном поступку за подношенЈе жалби, а не онако како је у Закону о Државном савету и управним судовима предвиђено за подношеше тужби. У следству овога, и благовременост жалбе се има ценити само према дану када је послата надзорној власти односно кад је код ње примљена у случају непосредне предаје, тако да је за питан>е благовремености без утицаја дан кад је жалба послата Државном савету непосредно. Са ових разлога, а на основу чл. 4 Закона о Државном савету и управним судовима и § 13 Закона о пословном реду, Општа седница Државног савета је донела ово РЕШЕЊЕ о разумевању § 134 Закона о градским општинама: „Жалба се пре'даје, у смислу § 118 3. у. п„ надзорној власти протизу чије се 1 одлуке она подноси, и према дану предаје жалбе тој власти рачуна се, по јпрописима Закона о општем управном поступку (§ 61 ст. 1 и 2 и § 64 ст. 1), рок од 15 дана"., II О разумеваљу §§ 96 и 98 Закона о општинама. На основу § 13 Закона о пословном реду у Државном савету и управним судовима, изнето је пред Општу оедн|ицу државног савета питање разумевања §§ 96 и 98 Закоца о општинама о томе, да ли надлежност државне власти за одобравање општинског буџета обухвата и овлашћење за мењање појединих ставки састављеног буџета; а затим да ли општински службеник, чија је плата предвиђена у предложеном буџету у висини утврђеној општинским статутом или бановинском уредбом, има право на употребу правног средства против решења надзорне власти којим је, при одобравању буџета, била смањена сума намењена за његову плату. У неколико случајева бр. 24350/35, 24935/35 и др.) Државни савет је био заузео гледиште да државна власт која одобрава општински буџет може по слободној оцени мењати поједине ставке предложеног буџета и тако измењен буџет одобравати; а затим да општински службеник нема право на тужбу против решења о смањењу ставке буџета предвиђене за његову плату, јер да се буџетом не стичу нити губе

права (чл. 31 Закона о државном рачуноводству). Међутим, I одеи&ење Државног савета у садашњем саставу, стало је код обадва ова питања на гледиште супротно ранијем, услед чега су та питања изнета пред Општу оедИицу Државног савета, која их је проучила и нашла: I У § 98 Закона о општинама прописано је, да „општинске буџете у којима општински прирез на државне непосредне порезе није већи од 200% одобрава бан, а буџете преко тога процента Министар финансија. Буџете са прирезом до 50 п /о одобрава срески начелник, ако га овласти бан. Ако надлежна власт не одобри буџет у року од месец дана рачунајући од дана пријема, првдложени буџет сматраће се као одобрен. Док нема одобреног буџета, важиће стари буџет, а издатци ће се вршити по дванаестинама тога буџета". По овоме законском пропису дакле, општински буџет, Љји саставља општинска власт, одобрава државна. власт. А пошто право одобравања подразумева и могућност неодобравања, значи да државна власт, надлежна за одобравање буџета, може и одбити одобрење предложеног буџета. Међутим, да ли она може предложени буџет изменити и тако измењен одобрити, о томе у закону нема прописа, услед чега би овако њено право зависило од тога, да ли је надлежношћу за одобравање предложеног буџета обухваћено и овлашћење за његово мењање. Код расправљања овога питања ваља пре свега истаћи, да доношење општинског буџета спада у послове општинске власти (§ 76), а да право државне властн за одобравање буџета произлази из општег права надзора државне власти над радом општине. Рад пак општине као самоуправног тела према § 1 Закона о општинама, обухвата оне послове који су јој законом стављени у надлежност, и они чине самоуправни делокруг општине. Ти су послови препуштени општини пре свега - зато што су, ма да јавног карактера, ипак чисто локалног значаја, услед чега је за шихово обављање потребно познавање локалних прилика, потреба и односа, а са свим тим најбоље могу бити упознати, па им и најцелисходније решење дати, баш они који су им најближи и који су у њиховом добром решењу непосредно заинтересовани. Други разлог за препуштање ових послова општини лежи у чињеници што су они од сувише локалног значаја да би за државу претстављалии такав интерес да их она преузме у своју надлежност. Али да би се обављање ових послова задржало у кругу општег интереса о коме се стара државна власт, предвиђа се државни надзор над радом самоуправа. Како је пак општи интерес претстављек у закону, а надзор предвиђен у циљу заштите општег интереса, последица је тога да надзор подразумева контролу законитости над радњама самоуправног тела. Што се тиче контроле целисходности појединих радњи општине, њу државни надзор не подразумева због тога што су послови из самоуправног делокруга препуштенн општинн баш из разлога целисходности, као што је већ истакнуто. Затим из чињенице што се државни надзор врши над пословима који су препуштени општини, закључује се да државна власт не може у следству надзора мењати одлуке општинске власти или доносити место ње своје одлуке, јер би то значило