Opštinske novine

2

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 333

је сматрао да би порез на земљишну ренту| могао да замени све друге порезе, али свакако да би приход од порезе на земљишну ренту могао да фунгира као главни извор прихода за наше градске општине. Место трошарине дошла би земљишна рента, место опорезивања живе људске снаге дошло би опорезивање мртвих објеката — земље, која даје невидљив приход и то са тенденцијом сталног повећавања. Земљишна рента, т.ј. прираштај вредности земљишта у градовима је дошла без учешћа рада и капитала сопственика. То је производ социјалног рада и капитала. Према томе тај прираштај вредности треба и мора да припадне, бар једним делом, заједници. Затим порез на велике дохотке, зараде и наслеђа треба дозволити општинама да уведу своје прирезе. Порезивање луксуза: вила, луксузних станова, као и станова несразмерно великих према броју чланова породице, луксузних аутомобила и фијакера, биоскопа, барова, балова, коцкаре, луксузне свадбе и раскошне потребе као и све оне предмете одевања и живота који прелазе нормалне потребе, треба препустити комуналним телима за опорезивање. Тако исто све врсте такса и намета за давање концесија кафанама, бифеима, ракиџиницама и винарским радњама треба да буду уступљени општинама. Овај сумарни преглед могао би се још и допунити. Господин Слободан Видаковић је изнео у својој студији „Критички поглед накомуналне финансије наших Градова"* један преглед пореза и прихода којима би се имао заменити садашњи неподношљиви систем посредних пореза. То посматрање г. Видаковића би се могло узети као полазна база за даље посматрање и изграђивање финансијских система наших градова. При доношењу новог Закона о градским општинама, свакако се мора почети са свестраном и дубљом студијом комуналног финансијског система, јер од тога зависи успех наших градо^а. Ми, Југословени и иначе немамо повољне психолошке способности за подизањем градова, као што

*) Види студију г. Сл. Видаковића, „Критички поглед на комуналне финансије наших градова", објављену у часопису Београда „Београдским општинским новинама", св. 1 и 2 за 1935 год.

је то пок. Јован Цвијић утврдио, а и немамо Бог зна како великих способности за изграђивање већих збијених, за живот и здравље хигијенски повољних насеобина, па не би требало још стварати и вештачке препреке томе и иначе лабавом стварању. И ово мало лепих градова и већих насеобина створили су нам странци или ми сами под утицајем срама од странаца, „шта ће они рећи кад дођу". Ми још нисмо осетили да град треба да буде здрав, леп и чист, са добром водом, чистим ваздухом, обилним осветљењем сунца и електрике, добрим и хигијенским становима, те да тим културним срествима надокнадимо у граду оно што смо изгубили напуштајући свежину сеоског и пољског живота, Не треба губити из вида да је неуређен и прљав град једна гробница или још горе: мучилиште његовог становништва. Треба погледати на београдска гробља хектаре дечјих парцела, па ћемо се одмах језивом стварношћу уверити шта нам ваља радити. Прислушнимо глас умрле деце која су нам истргнута заразом и нехигијенскиМ нашим приликама, па ћемо брзо израчунати шта нам је јевтиније: да ли да дајемо новац на лекаре, апотекаре, гробнице и погребне спроводе или да те исте новце дамо нашим градовима за стварање бољих услова живота — за сам живот. Ми дајемо више новаца за гробни мрак него за светлост сунца. Ова опомена нека буде нарочито упућена богатима, јер зараза и бакциле које се рађају и уљуљкују у крилу сиротиње наших градова, не знају за границе и синоре богаташких домова, вила и башта. Бацили шетају свуда, по целом граду. Оне прелазе са сиротиње на богате. То је најневинија освета сиромаштва над богатством, ма да та освета може да добије и друге видове. Зато у интересу наших грађана, у интересу градоваи уинтересу државе и њене снаге и величине треба кроз нови Закон о градским самоуправним финансијама овај садашњи порески систем наших комуналних тела заменити еластичнијим, бољим и социјално правичнијим системом који ће опорезивати онога који може да плати, а подизати оне који су социјално, привредно, материјално и физички слаби.