Opštinske novine

Стр. 336

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

градови ослободе плаћања станариие учитељима јер ии остали државни чиновници у градовима не примају никакву станарину, па чак ни сами општински чиновници односних градова." Овоме предлогу Винковаца придружили су се и многа други градови. Савез градова Краљевине Југославије, у смислу начела која стално и ауторитативно заступа, предложио је још у своме првом предлогу ову стилизацију допуне § 89: „Град није дужан подносити трошкове, ни стварне ни личне, за одржавање државних надлештава, која на подручју Града не врше управну власт, него им је у Граду само седиште". „У градовима, у којима стоји на челу градске иолиције државни орган једну половину свих трогикова за издржавање полиције подноси држава". У § 90 важећег Закона о градским општинама нормирано је и: „Уредба може прописати да ће се лица, која се не би покоравала градским уредбама, казнити у новцу до 500 дин. а у слуџају неисплате новчане казне у остављеном року затвором до 10 дана". Постоји покрет у свима културним државама да се сва суђења, почевши од полицијског и општинског за иступе и прекршаје разних њихових уредаба са законском силом, па до суђења апсолутно свих других власти, учине јавним и колегијалним. Ни једна пресуда ни једне власти у земљи, па ни општинске у граду, која се односи на морална или материјална права грађана, не може бити изречена од једног лица, него само од колегиума. Код нас због претрпаности послова бар тако се нама грађанима објашњава — колегиум је и код државних судова отпао за читаве серије суђења. Монократски систем увлачи се свуда на штету колегијалног суђења. Исто тако ни једна пресуда не би требала бити извршна бар за један месец дана од њеног доношења. То су захтеви модерне демократије у овом погледу. Самоуправа је једна велика тековина истинске демократије, али постоји једна још већа тековина: то је слобода грађана. А та слобода — то је божанство свију нас... За грађане је сасвим свеједно хоће ли их мучити државна власт или самоуправна власт. Можда им ово друго задовољство још теже пада, јер долази од њихових суграђана! У законским прописима о санкцијама пуно је празнина. Док је читав низ законских повреда и пропуштања дужности остао без санкција, дотле су оне предвиђене, драконске, у неким случајевима, и то за неконкретизиране законске повреде, да се морамо упитати шта се хтело са њима?! (н.пр. § 139). Такве санкције могу и нехотице, противно жељама једног објективног режима, да буду инструменат прогањања у рукама несавесних полицијских и бановинских органа...

Па и горе цитирана одредба § 90 важећег Закона могла би да се толико злоупотреби да се буквално извргне у бели терор, ако би је само несавесни људи примењивали. Она даје маха за сваку врсту ситне али непријатне освете, личне и партизанске. И зато је потребно да се приликом нових допуна тај пропис сведе на нормалну меру, т. ј. да се конкретизира ко је властан доносити те пресуде и у каквој форми. Како законитост ових казни не испитује ни једна виша инстанција ,,ех оШш", то оне бар теоријски дају маха огромним злоупотребама, и слободу и мир грађана чине проблематичном у осетном степену... § 91 врло је значајан и он гласи: „Претседник Градске општине доставља Градске статуте, уредбе и правилнике надзорној власти. Ова ће задржати од извршења статут, уредбу или правилник, ако је у противности са уставом, законима или уредбама државних власти. У том случају враћа у року од месец дана статут, уредбу или правилник граду, са својим примедбама. Ако Градско веће не усвоји те примедбе, претседник Градске општине враћа предмет надзорној власти. Ако ова не усвоји мишљење ГраДа, шаље цео предмет и своје мишљење у року од 15 дана Државном савету (Одељењу) на одлуку, а о томе извегитава Град. Ако надзорна власт не обавести Град у року од два месеца да је статут, уредбу или правилник задржала од извршења, или ако* Државни савет не донесе своју одлуку у року од два месеца, Град може статут, уредбу или правилник иустити у извршење. Пре неГо што надзорна власт ириступо оцени законитости, а статути, уредбе или правилници садрже и прописе, који имају утицаја на Градске финансије, послаће претходно такве статуте, уредбе и правилнике Министру финансија на оцену целисходности ових прописа који се тичу Градских финансија. Министар финансија донеће одлуку о томе у року од два месеца. Кад Министар финансија да иристанак на ове прописе, надзорна власт ће приступити оцени законитости. Време откада се предмет пошаље Министру финансија, до времена када надзорна власт прими предмет од Министра финансија не рачуна се у рокове. Статуте из §§ 81, 85, 86, 87, 95 и 100 и пословник из § 69 одобрава Министар унутрашњих послова, а у саГласности са Министром финансија уколико статути и пословник садрже прописе који имају утицаја на Градске финансије. Ови статути и пословник достављају се на одобрење преко надзорне власти и за њих не важе ставови 1 и 2 овоГа параграфа." Скоро сви градови задржали су се у својим одговорима за измену закона на овом § 91. Град Вараждин, као и многи други, тражи: „да се одобравање статута градова остави бан-