Opštinske novine

4* -

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 351

а у свему другом — где су општински службеници били у горем положају од државних, — нивелација је пропуштена и они нису изједначени са државним чиновиицима: стечена права нису им призната, разнолике бенефиције нису на њих проширене итд. Па, ето, чак ни при нормирању прелазних наређења није дата она основна могућност останка у служби овом праксом одлично обрађеном али школски недовољно квалификованом општинском чиновништву, која је могућност у потпуности пружена државним чиновницима у §§ 252, 257 и 310 Закона о државним чиновницима. Та неправда мора се поправити. Најзад, поред тога што су прописи § 161 очита неправда за хиљаде вредних и радних општинских службеника, они су врло штетни и по финансиске интересе самих градских општина, јер се њима стварају нови милионски издаци за нове пензионере и службеничке отпремнине. Све градске општине са ужасом помишљају на огромне суме, које ће им требати само на издржавање нових пензионера и на отпремнину отпуштених, као и за издржавање персонала, који ће те прзране пензионере и те неправедно отпуштене у служби заменити, ако прописи § 161 Закона о градским општинама остану на снази. У низу разлога противу § 161 Закона о градским општинама мора се истаћи и тај разлог, што највиши интереси државе и градских општина императивно траже, да се ни једног момента не прекида кзнтинуитет рада у општинама, нарочито градским. А тај би континуитет био прекинут у великзм броју градских општина самим тим што би се огромне масе дугогодишњих и у пракси одличних рпштинских службеника уклониле из општинске службе, јер им школске квалификације не одговарају прописима § 161 Закона о градским општинама. Факат је да школски ниво и теоријска спрема градских службеника у многим градским општинамане одговарају захтевима наших дана. Али стручна дестилација једног чиновничког реда не врши се никада одједном, за један дан, јер то не би била дестилација вредности, него ураган неправде! Нигде се то у културном свету није догодило, иа не може ни код нас. Живот је несравњиво јачи од свих тих добронамерним побудама стипулисаних законских мера. И овде, као и у свему другом, потребна је „брза постепеност", да се изразимо у парадоксу! Нека се постепено, на пр. у року за једну деценију, старе, дотрајале или формално неквалификсване снаге замењују младим и квалификованим снагама. Тој еволуцији подлеже све што је преживело и застарело. Пред духовном инвазијом млађих и школованијих нараштаја нека постепено али стално ишчезава све што мора да ишчезне. Та и таква социјално-праведна и неизбежна еволу-

ција нека и код градских комуналних чиновника изврши своју историјску мисију. Противу ње нико не може рећи ништа!... Али ово, што прописује § 161 Закона о градским! општинама — да се предузму масовна отпучитања одмах по доношењу нових градских статута — то није еволуција, то је ерупција социјалне неправде, која има да се свим својим ужасом сручи на хиљаде и хиљаде недужних службеника градских општина и њихове породице. Да би се то спречило устале су све градске општине. Једнодушно. Подвучена је неправичност и нецелисходност одредаба §§ 159, 160 и 161 Закона о градским општинама, јер ова три параграфа чине једну целину, ни мало похвалну за дух нашег комуналног законодавства из последњих година... Колико су одредбе §§ 159, 160 и 161 неправедне и по сам развој комуналне службе штетне, говори и факт, да су сами послодавци комуналних службеника — градови — на Конгресу свога земаљског Савеза градова у својој резолуцији, као и обимном пледоаје-у за измену н допуну Закона о градским општинама, једногласно захтевали пуну заштиту законито стечених ирава градских службеника као основног постулата за здрав и нормалан разв|ој југословенских градова и комуналне службе, и с тим у вези истакли сву потребу хитне измене односних прописа §§ 104, 159, 160 и 161 Закона о градским општинама. За пуну је похвалу и факат, да су већина градских општина у својим писменим одговорима на нашу савезну анкету категорички захтевали пуну заштиту стечених права градских службеника и стављање ван снаге §§ 159, 160 и 161 Закона о градским општинама. Тако град Тузла истиче: „апсолутно је неправедно, да се стечена права градских слул;беника ограниче, поготову када су они та права стекли на основу службених прагматика, статута и правних прописа, који су одобрени од стране надзорних власти а налазе се на снази по две и више деценија. Зато тражимо да се изменсм §§ 159 и 161 стечена права градских службеника признају." Град Бихаћ тражи: "§§ ^59 и остали морају се мењати, јер стечена права градских службеника требају остати нетакнута; то захтјева принцип правичности." Град Осијек о §§ 159, 160 и 161 вели: „Потребно је да постоји правна сигурност. Велика би неправда била и са огромним последицама, да службеници губе сада оно што су добили по позитивним законима и законским одредбама. Зар није страшна неправда да један градски службеник, када је редовним путем дошао на свој положај и као такав годинама текао сва права, вззана са тим 1 положајем, на законит начин, — сада једноставно губи оно што му је било позитивним