Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 515

Проматрајући са тога гледишта развитак науке, ми већ данас можемо рећи, да је Тесла старе темеље њезине пољуљао и отворио нове путеве њезиној мисли. Дзе фундамгнгалне на,уке о природи, физика и хежија, развиле су се за последи>их педесетак година више него у ранијој прошлости, која је ишче'зла у једном пе|р!иоду од две хиљаде 1 година. Изменила су се наша схватања о најкрупнијим питаљима: о материји и маси, о енергији и Димензијама, о времену и простору и уништиле су се и саме неке догме. Тај процес у наглом распадаљу старих система физике и хемије започео је некако на три, четири годИне 1 после чувених експеримената Теслиних, које је он у великим научним (центрима Америке и Европе приказао ученоме свету. Кад је 1 Тесла одржао своје предавање преД Краљевским Друштвом у Лондону, онда се у Енглеској писало по стручним часописима, да је то преДаваше одржано у једНом од најзначајнијих еастанака тога Друштва, истичући да је Краљевско Друштво баш предавањима те врсте дошло до своје 1 славе у свету. На том предавању били су најславнији научници и инжењери. И шта су они видели?!.,. Видели су „да се радови Теслини налазе на границама у којима се светлост, топлота, електрицитет, хемијски афинИтет и остале врсте енергија суДарају и међу собом укрштају". Осетило се 1 већ тада, да су старе границе порушенг и Да ће се на чистини, коју је је'дна нова светлост духа изградила, моћи доћи до „плоднијих и општијих схватаља". Нама је Добро познато, да је' даљи развитак наслућивање њихово и потврдио. Али Тесла, интуитичар и визионар, није се само бавио о својим струјама и применама њиховим у животу. Он је себи постављао и оваква питања: шта је електрицитет и шта је материја? Ми данас кажемо, да су се из електрицитета, који је разбацан по хаосу васионог света створиле деведесет и две врсте материја. Материја је дакле електрицитет, а сваки атом по структури својој није ништа друго, до једно стерално тело — један микрокосмос у коме планеге, које ми електронима зовемо, по законима еЛектроДинамике обилазе око сунца његова, т. ј. око језгра самога атома, Не можемо, међутим, прећутати, да је Тесла још 1891 године у првоме своме предавању у Њујорку слику једног хипотетичног, инфинитезималНог света у коме се молекили и њихови атоми обрћу као плавете' по одређеним путањама, обележио као највероватнију. Говори се и стално се понавља да људи по делима и мислима својим живе 1 и после смрти своје. То је' тако. Али јеДна од највећих заповести природе је ово: настављај! Зато треба те жити за тим, да дела и мисли живе и после људи, да би се дошло до нових плодова, скривених у тами првобитне' клице. Друштво Николе Тесле у Београду, осећа, да ће ту заповест најбоље извршити тако, ако подигне један научни док у славу Теслину имену. Французи имају

Пастеров Институт, Немци Херцов, Енглези Фарадеје'8, а сви, и Французи, и Немци и Енглези ,осим тих;, и толике друге. Гредећи њиховим стопама и ми желимо да данас оснује'мо у Београду Институт Николе Те'сле у нади, да он неће само бити вечни матејријални споменик шегову ијмену, ве'ћ да ће се у њему развијати и допуњавати Теслина мисао у широком захвату његова генија. Мени је особита част што у овом изузетном скупу о прослави осамдесете облетнице Теслина живота могу у име Друштва Николе 1 Тесле изјавити, да се данас осниза Институт Николе 1 Тесле'. Нека се у том Институту кроз векове развија плодна и лепа мисао Теслина на слазу |науке и славу онога чије светло име и ноСи! После говора претседника г. др. Б. Гавриловића, који је поздрављен акламацијом, претседавајући г. Аврамовић саопштава да је Њ. В. Краљ одликовао Ни»олу Теслу орденом Белог Орла првог степена. Потом су говорили у име СрпсКе Краљ. академије наука проф. г. др. МилуЧпн Миланковић, профеоор универзитета, а у јиме Руског научног института г. др. Билимовић, професор универзитета. Нарочито је запажен говор нашег одличног научника светског гласа г. Миланковића који је, између осталог, рекао: Пуних педесет векова требало је човеку да, упознавши законе природе, својом данашљом техником загосподари копном, морем и ваздухом и да прошири свој поглед у дубине 1 васионе. Историја природних наук!а и технике, светла страна историје човечанства, учи нас да је тај освајалачки рад човеков напредовао тешко, корак по корак. Оиа нам казује да је 1 од 3.500-те године пре Христа па до наших дана остваре'но око 15.000 проналазака који чине ризницу наших знања о природНим силама и мојима је створена наша данашња техника. У тој царској ризници проналазака људског генија највише блистају као алем-камеНови два проналаска Николе Те1сле, проналазак преношења енергије полифазном струјом и проналазак елеКтричних струја високог напона и високе фреКвеиције. Првим проналаском је домах преношења енергије електричном струјом устостручен, другим проналаском попе'ти су напон и фреКвенција електричне наизменичне струје од стотине јединица на милионе, откривене су неочекиване' особине таквих струја и искоришћене у телеграфији без жице, радиотехници и меде(цИни. Та два проналаска Николе Тесле нису били кораци напретка, него крилати летови његови. И они су, онога часа када су објављени свету, као такви оце'њени и поздрављени. Тим својим проналасцима, епохама у развићу технике, Тесла је узлетео високо изнад наше средине. Али када се иопео на врхунац своје славе, када је : пред краљевским енглеским Институтом у Лондону одржао своје предавање и онде извршио своје 1 сензационалне опите на оном Истом столу на којем је' некад Фарадеј експе-