Opštinske novine

Стр. 474

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Наша предавања: Ту6ер1137\Аоза као социјални проблем 37 ЈЗеограду ш нашим градовима (Кратак извод из предавања г. Слободана Видаковића)

У току месеца маја приређени су Антитуберкуловни дани у свима нашим градовима и широм целе наше државе. Овим антитуберкулозним данима руководила је ауторитативно Л ига против туберкузе уз координирану сарадњу претставника јавних фактора и приватне иницијативе У оквиру ових антитуберкулозних дана са београдске Радио-станице одржао је уредник нашег часописа г . Слободан Ж. Видаковић, као потпретседник Главног одбора и претседник Социјалног одбора Аиге против туберкулозе, Гфедавање о т?јберкулози као социјалној болести. Ово обимно предавање, објавило је нове анкетне констатације и статистичке податке о морталитету од туберкулозе у нагиој Држави, нарочито у нашим Градовима. Са задовољством истичемо, да су подаци, које је Г. Видаковип средио и у овом предавању изнео, послужили научној расправи стручних форума па и претставника аГилног друштва лекара и Антитуберкулозне академије. Овде се објављује у резиме-у само онај део предавања који се односи на социјалнн проблем туберкулозе у Београду и нашим Градовима. Секција градског већа за штампу и културну пропаганду (Уређивачки одбор) — са седнице од 5 јуна 1936 г. — О туберкулози се може говорити са два гледишта: медицинског и социјалног. Прво припада у искључизу компетенцију лекар,а-фтизиолога или хигијеничара, а друго у домен социјалних радника. Ова се гледишта не искључују ниуколико, него на против допуњују. Где престаје суверена надлежност медицинске науке, у којој се лаици не могу мешати ни у којој мери, ту отпочиње компетенција социјалне политике, и обрнуто! Пошто је г. Видаковић доказао да у читавом сплету проблема, којима се баве социјална политика и социјална медицина, централно место мора заузети борба против туберкулозе и других друштвених болести, он у свом предавању прелази на расправу туберкулозе као социјалног проблема, па ту, између осталог, вели: — Туберкулоза је социјална болест. Од ње пати цело друштво, и ниједна болест, у огромној скали болести и патњи, које притискују човечански род, нема ни приближно тако страшне последице како у погледу расне и на-

ционалне будућности једног народа, тако и у погледу његове националне привреде, какве има туберкулоза у своме ужасном вихору смрти! Трибут, који човечанство плаћа туберкулозно'ј немани у својој рођеној де'ци, већи је и болнији него што је икада, од постанка света био иједан крвави трибут, рачунајући ту светске ратове, епидемијске поморе, катастрофалне земљотресе и вулканске ерупције! Кад то важи за цео свет, шта да се каже тек за нас, који у том правцу стојимо очајније него скоро иједан други културан народ и код кога туберкулоза претставља вечиног непријатеља, подмуклог, крвожедног, без иједног часа примирја, који полако и постепено поткопава и руши наше животно стабло! Зар није пор,азна истина када смо, проучавајући и упоређујући службене статистичке податке умирања од туберкулозе у 1932—1934 год. утврдили, да је н.пр. у нашој земљи процентуално морталитет од туберкулозе два пута већи него у Чехословачкој и Аустрији, три пута него у Белгији и Немачкој, четири пута већи него у (Данскојј и Енглеској и четири и по; пута већи него у Холандији! На Балкану су само Бугари у очајнијем стању рд нас, а у Европи још само — Румуни! Наши статистички службени подаци за 1934 г., и ако непотпуни, недовољни и једва приближни у својој језивој слици, показују нам, да у нашој држави годишње болује од туберкулозе више од 500.000 становника, а умире 40.000 несрећних грађана! За последњих 12 година боловало је у нашој држави од туберкулозе преко 6 милиона, а умрло више од пола милиона грађана! Око 40°/о од 500.000 туберкулозних болесника избачено је сваке године из привредног строја као физички неспособно за привреду. На њима и умрлим грађанима наша национална привреда губи годишње преко пет милијарди динара. То смо и детаљним цифрама доказалц у нашим делима: „Туберкулоза и сифилис са Гледишта социјалне политике" и ,,Станбена беда као узрок друштвене деГенерацгце", којим смо се делима служили при изради овог предавања. Туберкулоза је наш већ довољно измучени народ, за ових 12 година стала преко пола милиона гробова и преко 100 милијарди динара, а то је крвавији и страшнији данак него свих досадашњих ратова укупно, а по суми већа штета, него што износе сви наши државни буцети од оснивања Карађорђеве Србије, па све до Светског рата!