Opštinske novine

10

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 485

Ратник од ритерске 1 крви и човек чије срце куца топлином за сав људски род, Француз, по праву које му даје Бог историје, стоји на челу људскога рода, вечно жељног слободе и правога прогреса. Као претседник културног одбора нашег на изглед скромног града, али богатог ћутљивим остатцима душа давно прошлих култура ишчезлих раса и гласних жеља свих напредних Југословена, да постане расадник једне полетле југословенске 1 културе; као претседник култур»ог одбора главног југословенског града који Вама лично тако много дугује, ја поздрављам, Господине Маршале, у Вама подједнако и ратника и сина хумане, цивилизаторске, бесмртне Француске.

развијају своје урођене способности, Југословени су пре свега морали доћи до своје националне државе. Без ње, без слободне националне државе, Југословени би једнога дана завршили свој бољи духовни живот.

Држава југослоЕена створена је онога часа када су мач нашега Неумрлога, Херојскога и Мученичкога Ујединитеља и Ваш, француски и човечански мач, удружени, на солунском фронту, прокрчили сигуран и широк пут југословенској будућности... Зајједничка крв увек је једна мистерија и увек је' то неразлучна веза. Србија, као југословенски пијемонт, у Светском рату чинила је надчовечанске' напоре. Сви смо уздрхтали од по-

Већник и претседник Културног одбора града Београда, г меником маршала Неизмерно је човечанска и складно сложена цивилизација Ваше отаџбине. Многи историчари доказиваху да она почива на темељима старе латинске цивилизације. Мањи број историчара заступа тезу да је класична Грчка, преко Средоземног басена, пренела своју цивилизацију на француско тле. Пре би се могло рећи да обе ове старе културе, латинска и грчка, пренете и усађене у француску земљу, као врт неговане и усавршаване; из века у век, из децениЈа у деценије, изграђиваху данашњу француску цивилизацију. Од Латина наследише Фрацузи вирилност и нагонско осећање правде, а од старих Грка: дух, осеђање лепоте облика и осећање мере. И, асимилујући две велике културе, француска цивилизација поста вођ свих на|рода, жељних слободе, правде, лепоте и духа. Све те 1 људске и божанске вредности жудели су, 'гуђинима разједињавани, Југословени. Да

. Душан С. Николајевић говори пред споранше д' Епереа носа, Господине Маршале, када сте Ви, позван од најпозванијих, изразили опет своју љубав и своје дивљење војсци територијално мале, али историјски велике Србије. Беше страшан излив крви југословенског пијемонта, али је у часу судбине народа племенити Француз братски пришао нашем несрећном човеку. И сви напори југословенског пијемонта и сва елементарна активност нашег Ујединитеља добише нове елане, Ваша команда над источном војском, Господине Маршале, осећала је стварност, грабила моменте 1 , и, као вођена богом рата, ишла је из побе'де у победу. Па, ипак, Ваша стратегија и Ваша тактика не би биле тако знамените да Ваша висока интелигенција и да Ваша француска човечанска душа није генијално гледала напред, у светлу будућност једног здравог и даровитог народа, који после толико векова кризе и патње, организован у своју радосну, независну