Opštinske novine

Стр. 486

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

и националну државу постаје достојан члан опште заједнице. Мисао нашег Ујединитеља би реализована, а племенита крв француских традиционалних ратника, који падоше на солунском фронту, заструја жилама нашег југословенског државног организма. И та заједничка крв, просута у часу стварања Југословенске државне заједнице, без које Југословенима нема ни опстанка а камоли ду»овног прогреса; та крв Француска и наша то је мистерија: има она снагу вечности. Господине Маршале, Данас, кад добрим делом узнемиреног света витлају толике страсти и када се ружно губе мере, -— Француска, с њеним осећањем лепоте и мере; речју, француски спиритуализовани хуманизам, француска цивилизација иретставља нарочито добро свих народа. Сви смо ми стари дужници Француске, али данас ми, Југословени, осећамо потребу, јачу него икад, да нам, старим и вечним цивилизацијама прожета, душа вечно младе Француске, улије нове елане и нов смисао којим ћемо кренути напред нашу још нејаку културу. Она ће, под благотворним утицајем француске 1 цивилизације, наћи своју оријентацију данас када се многи народи колебају и пред вредностима које морају вредети, ако народи хоће да буду чланови људске заједнице. Под утицајем француске цивилизације, наћи ће брзо наша, југословенска култура пута и начина да развија оно што је најбоље у нашем народу, у нашим благородним народним масама. Подносећи Вам, господине Маршале, своју бескрајну љубав и пошту, моји другови и ја имамо само једну жељу: наша југословенска отаџбина која, као и Француска, негује традиције витешког рата, жуди да њеном културом струји француски хуманизам, највећа човечанска инспирација, исто онако као што жилама нашега државног организма струји крв ваших сјајних сународника, француских војника који положише животе своје за југословенска поколења која наилазе, за срећу и за културни процват Југословена, И зато: Нека живи Француска! Нека живи француски Маршал и наш војвода и почасни грађанин Београда, Господин Франше д' Епере! Говор г. Николајевића поздрављен је дуготрајним овацијама Француској и маршалу д' Епереу. После говора г. Душана С. Николајевића, чиме је ова лепа свечаност била завршена, маршал г. Франше д' Епере уз бурне ооздраве присутног света, напустио је Булевар који носи његово име. Истог дана у подне Министар војскс и морнарице г. Љубомир Марић у част г. Франше д' Епереа приредио је ручаЈк у свечаној оали Гардисиог дома у Топчидеру. За време ручиа изводио је врло одабран музички програм оркестар Краљеве Гарде, под управом пЈГковника г. Покорног. На ручку су одржане неколико здравица, које су врло лепо доказале значај Француско-југословенског пријатељства,

Пред сам полазак маршал г. Франше д' Епере у хотелу ,,Српски Краљ" примио је претставнике београдске штампе и дао опроштај у овој изјави: ,,Одвећ брзо дошао је крај мог боравка у вашој лепој престоници. И ја вас молим, господо, да будете тумачи мојих симпатија код ваших суграђана, чији ме је дочек, као и дочек Краљевске владе и града Београда, дубоко дирнуо, али ме није зачудио. Дошао сам овамо у ходочашће на гроб вашег Великог Краља Ујединитеља, Александра Првог, мог Ратног Друга, да изразми своје поштовање, своје пријатељство и свој бол. Ја сам дошао такође и од стране француске владе да предам последњем вашем живом војводи највеће одликовање ордена Легије части. Болест војводе Бојовића ускратила ми је радост да га лично одликујем, али ако нисам имао прилику да видим тога великог војника, имао сам задовољство да се нађем с мвогобројним старим ратним друговима. Њима (то млади људи не тргба никад да забораве) данашња Југославија дугује што постоји и што заузима место које јој у свету припада. Француска је поносна што је сарађивала на вашој победи и на вашем рођењу. Верна својим традицијама она увек тежи да обезбеди у независности младих народа оне којима је поклонила своје пријатељство. Она с радошћу констатује да је чврсти споразум, који вас здружује са Чехословачком и Румунијом, битна једна чињеница за европски поредак. Југословенски народ схвата да је чврста војска за њега најбоља гарантија мира. Оно мало што сам видео од ваших штабова и од ваших јединица уверило ме да је ваша војска увек достојна оних дивних дивизија, које су пре 18 година биле под мојом командом. Под високим потстреком Кнеза Павла и Краљевског Намесништва све југословенске снаге спремају свом младом Краљу, Н>гговом Ввли'чанству Петру Другом владавину достојну Карађорђа". Увече у 9.50 маршал и почаени грађанин Београда г. Франше д' Епере напустио је југословенску Престоницу. Испраћају еу присуствовали: Мниистар војске и морнарице генерал г. Љубомир Марић, командант Београда генерал г. Војислав Томић, претоедник Београдске општине г. Влада Илић, који је уочи поласка маршалу г. Франше д' Епереу предао један леп, уметнички албум елика новог Београда. Затим генерали: г. г. Милутин Недић, Станвовић, Цуковац, Арачић, Пешић, Обрадовић, Докић, Костић и Калафатовић; дипломате и разна национална удруж^ења. Растанак је био дирљив и срдачан са поклицима: -— Живео Франше д' Еепере! — Живела Француска! Са бескрајном љубављу нашег грађанства, Маршал Франше д' Епере напустио је Београд и вратио се у увек нам драгу Француску. Нека живи почасни грађанин Београда маршал Франше д' Епере!