Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 609

У свим случајевима нашег испитивања узећемо за јединицу муженог брава краву. И то, увек боље плаћену, не само за то, што би, претпоставимо, давала већу количину млека, већ за то, да би је добили загарантовано, потпуно здраву. Цену једне краве, односно њену вредност фиксирамо са 2.000 динара.*) Што је сасвим изводљиво, узећемо: да нам она у напону снаге, млечности и здравља као објекат за давање млека послужи 4 године.**) А. Рачдн код случаја једне краве Крава с преносом пасоша и догоном у шталу 2.000 динара. За 1.460 дана отписивати дневно по 1,369 динара, округло по 1.37 динара. Према томе су издаци за дан:

Крава . . . . . .1.37 динара 12 кгр. сена ..... 12.00 ,, 10 кгр. јарме или мекиња . . 15.00 ,, 3 кгр. сламе за простирку . . 1.50 ,, Штала за 1 дан .... 0.50 ,, Пола наднице разносачу млека . 7.00 ,, Пола наднице за кон>а и чезе . 14.00 ,, Четвртина наднице надгледачу . 3.50 ,,

Издатак на дан . . 54.87 динара Непредвиђена режија (лекар, трошарин. такса, со, улари, лекови и др.). 8°/о 4.38 динара

Износ .... 59.25 динара Варада 10°/о . . 5.^2 „ Свега . . . 65.17 динара

Ову суму новаца крава својим продатим млеком треба да покрије. Ми смо видели да краве у нашем случају изузетно могу дати највише 14 литара млека на дан. А као правило може се узети да већина крава даје 8—11 литара на д,ан. Са извесних разлога, на које ћемо се позније повратити, узмимо последњу цифру као повољнију. Са истог разлога дајмо повољнију цену и млеку 3 динара. Рачун каже да у обе ове најповољније поставке крава кроз своје млеко може дати 33 динара дневно. До суме 65.17 динара недостаје 32.17 динара. То доказује да онај који живи ван Београда, а има свега једну краву и жели продавати млеко Београду — на то не сме ни помислити. Он би редовно био у губитку за једну суму од 32—33 динара дневно. Има ли кравар у београдском реону рачуна да држи само једну краву за продају млека?

*) Иначе се краве оваквих вредности данас купују на београдској кланици за 1.675 и 1.700 динара. **) Храна сведена на сено, јарму или мекиње, изузетно и на резанце шећерне репе. Цена сену са преносним трошковима варира између 0.70 и 1.50 динара по 1 кгр. Мекише и јарма стају од 1.20—1.80 динара, а слама 0.20—0.60 динара од 1 кгр. С, предпоставком да је крава машина за давање млека, овде јој се као таквој сваким даном отписује цена, амортизује, на рачун старости, изнемоглости, дотрајалости.

Пошто њему нису потребни коњ, чезе и разносач, то он сноси и мање трошкова. Нзему би отпали: носачу млека 7 динара; за коња и чезе 14 динара, свега 21 динар. Значи његови би издаци износили од 65.17 динара за 21 дин. мање, односно спали би на 44.17 динара. Како његова крава да за дан млека у 33 динара, значи да би и он био у губитку 11.17 динара. То показује да и он без штете не може држати једну краву ма да је у много повољнијем положају од онога у селу. Како се снаћи у рачуну те без штете држати само једну краву? И да ли је то могућно ? У нашем рачуну могу се по нужди, али готово на уштрб рада, скинути још две ставке, те да се смаши ова сума 11.17 динара. Те су: слами 1.50 и намиривачу плата 3.50 динара; то би намиривање вршило које од кућне чељади. Ова уштеда чини 5 динара. Штета би се дакле свела на 6.17 динара дневно. Како и њу пребродити? И може ли се и она у овом случају избећи? Све друго што би се ускраћивало ишло би само на суву штету посла. Ако се смањл храна, не очекивати с правом фиксирану количину млека. Предвиђених 10о/ 0 зараде, у износу 5.92 динара, приближно покрива штету, али је онда цео рад узалудан чак и при овако најмањој заради. Ако се фалсификује млеко — излаже се непријатностима и казни. Пошто се оно прво не може рескира се и 1"ази у ово друго. Продавац покушава с водом. Долити 50% воде. На 5.50 литара воде по 3 динара литар добија се 16.50 динара. Од овога одбијено 6.17 динара даје зараду у износу 10.33 динара; а са предвиђених 5.92 динара зараде чини 16.25 динара зараде. Ово казује да га чак ни усута количина воде у 50% и жртвована зарада у 5.92 динара није могла спасти. Јер шта су ових сумњивих 10.33 динара дневно на толики труд и уложен капитал колико је све потребно око једне краве. Закључак: уз сва натезања, страх, нзгледе да се замрчи образ и погубе потрошачи, трошкови се не покривају. Због тога нико једну краву ради продаје млека и не држи. Овде литри млека и сви рачуни везани за њих никако нису могли да оправдају свој извор, краву. Б. Случај за две краве. Сви трошкови који износе око једне краве без мало важе и за две краве. Изузетак чине три суме: намиривачу, разносачу и она за коња и чезе. Т.ј. од суме 130.34 динара одбити 24.50 динара. Остаје 105.84 динара. У овом случају добијамо 22 литра млека у вредности 66 динара. Значи не измирује се трошак још за 39.84 динара.