Opštinske novine

Стр. 610

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Као што ое види овај је губитак повољнији од оног губитка код једне краве продавца са села. Али он још свагда доказује: да ни са две краве продавац млека са села нема рачуна поштено продавати свој производ у Београду. Реч је овде још о чистом млеку. Па и да сипа водју у млеко он ипак с рачуницом не изилази на крај. Нека, претпоставимо, долије 50°/о воде у млеко. При најповољнијем моменту он добија још 33 динара и за толико смањује очигледну штету, која се сада оличава у суми 6.84 динара. Ако би још и на 105.84 динара отписао 10% зараде и салдирао, свега је у заради 5.00 динара са скоро двоструким 1 »послом и, у штали: и у Београду. Како би у овом случају стајао онај продавац са шталом у Београду? Док онај из села може од трошкова да одбије 24.50 динара, овај може од суме 39.84 динара да скида још 21 динар тј. да сасвим избаци трошкове: разносача, чеза и коња. Па и у том случају он је на дугу 18.84 динара. Његова зарада у 10% за овај случај износи 11.84 динара, сведена у дуг, смањује овај на 7 динара. Још је у дефициту. Другим речима: и он се не би могао покрити поштеном радњом. С тог се гледишта не рентира радити ни с две краве на поштеној продаји млека. Значи и овде литар млека не може сам собом да опстане и још је врло далеко од тога да буде рентабилан. В. Случај са гри краве. Код трошкова за три краве појединачни рачун је исти као и код једне краве, само што од његове суме ваља одузети двапут суму 24.50 динара, као исплате: намиривачу, носачу и за чезе — пошто је ово плаћено у обрачуну за једну краву. Резултат би за издатке био оваки: 3 X 65.17 — 49.00 = 146.51 дин. У овом случају добијамо 33 литра млека у износу 99 динара. То ће рећи још смо у дефициту за 47.51 дин. Ако би се и овај снабдевач млека одрекао своје зараде 10% у (износу 17.76 динара, ипак би остао на дугу у 29.75 динара. Као што се види штета је још знатно велика. Тек овде овакви случајеви и оваква рачуница доводе продавца млека у искушење и разноврсно довијаше. Ако би усуо у добивену количину млека 50% воде, добио би накнадно још 49.50 динара. Не дирајући у продвиђену зараду 17.76 динара он одужује штету 47.51 дин., и претиче му још 1.99 динара, округло 2 динара, што са зарадом чини близу 20 динара. Тек овде, и на оваки начин, продајући воду, почиње једна прекретница, једна још

сумњива зарада за једно лице, које би се одрекло свих других пољских и земљорадничких радова и одало се искључиво само млекарењу. Она у првом реду није савесна; друго, износећи месечно свега 600 динара она не исплаћује достојно све што је уложено за њу; треће, рад је сложен из разноврсних, хетерогених, услова који најмањом повредом једног од њих, причињава поремећај код целокупног строја посла. Четврто. Овај новац ни као најскромнији интерес не одговара на уложени новац у прометну стоку, зграде, храну и рад. Са наградом од 600 динара месечно ие може се задовољити ни најобичнији радник за најгрубље послове, који не инвестира никакав капитал ни рескир; који је обавезан само на 8 часова дневног рада, а ноћ му је на расположењу за одмор. У нашем случају, осем извесног уложеног капитала, доносилац млека у Београд нема празника; он има да не зна за циче, лапавице, кијамете и мрак; он никад не сме да буде болестан и као људски створ да одмори преморено тело у постељи. Њему је током целе године скроз, остављено да на 24 часа дана и ноћи може спавати највише по 5 часова. При свим тим несавладним тешкоћама од прилике тек овде почиње зло. Да сељак малог газдинства, какви су у највише случајева снабдевачи Београда млеком, купи четврту краву — купивши три, већ је немоћан. Осем дир-ектног и јачег издатка за краву њему се с њом повећавају, чим је уведе у шталу и други трошкови. Да је не купи, с млеком од 3 краве не излази на крај. Приликом таког ломљења, да би добио већу количину млека и да не прекида већ предузети рад, он се слама. Наставља рад не бирајући средства. Ово важи за снабдевача ван реона. За онога у реону ствар стоји кудикамо повољни]е, с предпоставком да и он сипа 50% воде. Он од суме 195.51 одбија 70 динара. Издаци му се снизе на 125.51 динара. Са 33 литра млека смањи ову суму на 26.51 динара. За 16.50 литара воде добија 49.50 динара са којим се сада не само покрије већ буде и у вишку од 22.99 динара. Ово са предвиђеном зарадом чини: 22.99 + 17.76 = 40.75 дин. И с тим се продавац млека, са оволиком количином воде сасуте у млеко потпуно задовољава. Г. Случај са четири краве. Случај држања 4 краве, искључиво за млекарење, знатно мења ствар. Прво, 4 краве изискују већу шталу, сразмерно више хране и нарочито, чине питање намиривања. Док је раније један радник са мало више труда и напрезања могао како тако да намирује три брава, и одржава примерну чистоћу, рад око