Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 615

рајеву, Новом Саду, Сплиту и др. пријавило се јавним берзама рада 378.111 неупослених лица (т.ј. укупан број пријавај. Да је број неупослених све већи и стање на нашим радним тржиштима све горе показују ови службени подаци о броју пријава неупослених (пријављених јавним берзама рада у централним градовима) у току 1928 до 1935 године закључно:

1928

142.163

1929

194,065

1930

150.939

1931

168.322

1932

272.282

1933

309.544

1934

318.685

1935

378.111

Тај се пораст неупослених исто тако види и из ових података: крајем месеца јануара (пријавило се незапослених радника ј.авним берзама рада у наведених шест централних градова:) јануара 1930 8.508 1932 19.665 1933 23.574 1936 27.624 итд. Незапосленост у нашим градовима не само да не опада него непрекидно, из године у годину, расте и систематски се погоршава у једном снажном темпу. То се повећање нарочито јако осећало у 1933, 1934 и 1935 години. Судећи по подацима, које смо прикупили у току месеца маја и јуна 1936 године, као и по пријавама неупослених код јавних берзи рада у прва три месеца 1936 године, овогодишња неупослена снага у радним тржиштима у централним градовима Југославије може пребацити прошлогодишњу и укупан број пријава неупослених прећи 400.000! Још карактеристичнији је факат, да се у 1935 години успело да упосли свега 24.186 лица од свих пријављених неупослених радника. У фебруару 1936 године на сваких 100 упражњених места у градовима долазило је по 3.823 пријаве неупослених радника! Пре даљег разрађивања наше теме, потребно је да објаснимо однос цифара неупослених грађана, и стварног броја неупослених у југословенским градовима. Као што смо већ подвукли, наши подаци се односе само на један део градских општина (на 50 од 75), и то се односе у већини на незапосленост сталних градских житеља, који се, сходно прописима §§ 18 и 88 Закона о градским општинама, обраћају својим општинама за помоћ. Изузимајући Београда, Загреба и Љубљане и још неколико централних или напреднијих мањих градова, чије градске општине помажу све неупослене без обзира да ли су чланови односне општине или не, већина градских општина по-

мажу искључиво правне чланове своје градске општине. Зато су се наши подаци у главном и односили на неупослене сталне житеље градских општина. Међутим, рачуна се на основу службених извештаја и проучавања теренских анкета јер прецизних података уопште нема — да у Југославији има око 200.000 неупослених правих пољопривредних радника, који још нису сишли у град. Да би се избегла свака забуна треба објаснити да ми под пољопривредним радницима разумемо већ изразите и тако рећи професионалне најамне пољопривредне раднике. Колико данас има неупослених у свима југословенским градовима и привредним (индустријским и др.) местима, то нису могле ни државна, ни самоуправна статистика тачно утврдити, а у нашој анкети, у великом броју градске општине одговориле су нам: „тачне податке о незапосленим радницима немамо, јер се о томе нигде не води тачна евиденција, нити је до сада тражено да се то ради."*) Према подацима, које смо ипак успели прикупити код Средишног одбора за посредовање рада, хуманитарних фондова саобраћајних радника, братинских каса и нарочито код социјалних отсека градских општина било је у прошлој години укупно око 482.000 пријава неупослених радника, што претставља један огроман број и ако се у тим пријавама многа лица појављују по више пута у пријавној регистрацији. Томе треба додати читаве фаланге само за време сезоне упослених пољопривредних радника, који су после по 6—8 месеци без икаквог рада; затим масе сеоског пауперијата, јер он нити се пријављује, нити региструје, нити се третира као радник, према законодавству о радничком осигурању. Кад се све то има у виду, види се да је бројно стање неупослених неупоредиво веће и теже него што се да и наслутити. Из свих горњих података може се закључити да број неупослених у Југославији (заједно са правим пољопривр. пролетаријатом на селу) пребацује 350.000 лица. Ако рачунамо да само по 4 душе падају на издржавање сваког овог неупосленог, јер су они обично или очеви породице или одрасла браћа, сестре (као храниоци њихови) онда излази да у Југославији око милион и по душа** трпе тешку кризу живота, која је дошла због неупослености

*) На пр. одговор Петровграда и др. од 27 маја 1936 г.

**) Овде нисмо унели стотине хиљаде пропалих власника малог сеоског поседа. Ту не треба заборавити статистички податак: да у нашим селима има преко 1,830.000 сеоских становника без икаквог пољопривредног земљишта!