Opštinske novine

Стр. 616

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

њихових очева и браће! А кад један тако велики број југословенског становништва трпи у језивом снижавању свога животног стандарда, онда је питање неупослености неоспорно огроман социјалан и национални проблем, пред чијом кардиналном величином морамо сви застати и дубоко, искрено и пожртвовано предузети све потребне мере за његову брзу асанацију!... И код професионалних градских радника, који су синдикално и класно организовани, број неупослених је врло велики. На територији појединих радничких комора, квалификовани радници нормално су запослени само око75 п /о, а код извесних струка стање је још очајније. Кожарски радници н.пр. били су нормално запослени самоса50 °/о, грађевинарски 70 °/о итд. Слична су стања и код осталих струка: н. пр. проценат повремено или стално неупослених у столарској, металској, обућарској, фарбарској, типографској и др. струкама пребацује у појединим раздобљима и 40 °/о од свих тих радника односних струка... Запославање жена и деце у нашој привреди Поред привредне депресије у опште, и сама несоцијалност нашег великог капитала гледа у ниској надници и што дужем радном времену спас свога профита — те је и та незај.ажљивост крива за овакав ненормални пораст незапослености у градовима наше још привредно неразвијене земље! Запославањем што јевтиније радне снаге, дечје и женске, наш капитал непрекидно потискује на улицу — квалификоване мушке раднике! Запослење жена т.ј. њихово учешће у привреди и производњи а<нак је прогреса, али са.мо тахо ако је оно изазвано привредним просперитетом. Али код нас је упослење жена — да и не говоримо о експлоатацији деце и нејаке младежи — руковођено једним сасвим другим мотивом, те је зато и постигло потпуно супротан и назадан ефекат: оно се код нас манифестује, пре свега, у рушењу радничких надница далеКо испод минимума! Упоредо са упошљавањем жена на рачун мушкараца, врши се у нашим градовима и смањење броја радника у предузећима т.ј. исти се квантитет производње избацује са мањом радном снагом, повећањем експлоатације, продужавањем раднога времена и смањивањем надница у исто време. То нездраво стање илуструје се и у овим подацима: 1930 год. у југословенским градовима било је просечно запослено 631.181 радника и то 481.201 мушкараца и 149.980 жена. Шест година доцније, фебруара 1936 год., укупан број запослених смањио се за равно осамдесет хиљада градских радника, односно од 631.181 на 552.948 радника, а од тог броја на мушкарце долази 389.230 а на жене 163.718. За тих шест година број запослених жена у нашим градовима попео се за око 14.000, а број

запослених мушкараца пао је за 91.971 градских квалификованих и неквалификованих радника! Та несоцијална тенденција упославања јевтиније женске радне снаге и отпуштања несразмерно већег броја мушкараца осећа се нарочито од 1932 год. на овамо. Од 1932 год. до данас у нашим градовима повећан је број упослених жена још са 30.567, и данас се он попео на цифру од преко 170.000 радница! У градовима појединих бановина тај однос: између удаљивања са посла мушке радне снаге и упошљавања кудикамо јевтиније женске радне снаге још је много оштрији. На пример, у градовима Дринске бановине 37,4 °/оод свих упослених долази на жене, а у градовима Савске бановине 32 °/о! (у Савској бановини, према подацима др. А. Батурине у „Социјалном архиву", било је 1913 г. учешће жена у привреди са непуних 10%. Сада, после 25 година, оно је порасло на 32% од свих упослених радника у привреди!) Како се тај однос између броја упослене мушке и женске радне снаге цифарно креће у нашим градовима илуструје ово неколико конкретних примера: (према податцима институција радничког осигурања за месец март 1936 године) упослениху марту 1936 године Р ад мушких радника: жена — радница:

Београд 58.529 21 .936 Љубљана 47.737 31.711 Осијек 36.577 10 .686 Петровград 15.312 6.453 Сомбор 11.774 5.633 Суботица 13.342 7 833 Загреб 43467 29.573

Исто тако, необорива је истина, да је упошлавајући женску радну снагу као најјевтинију — наша привреда гледала, да и ту снагу добије по што нижој, често багателној цени, те је зато упошљавала највише женску децу и омладину, нарочито у механизираном раду. Од свих упослених жена у градској привреди долазило је 1933 год. преко 50.000 на женску омладину од 12—20 година старости! (38,5% од свих упослених!) Других 5О.О0О радницатакође је у пуној младости и снази: од 20 до 32 године старости! У машинизираном раду, женска радна снага даје исти квантитет рада, а при том она је увек подложнија експлоатацији свих врста. Поред тога — она пристаје на најнижу надницу! Из ових цифара о висини надница радника и радница биће јасно свакоме од нас зашто се наша привреда труди да упосли женску радну снагу на рачун мушке: просечна обез. надница:

мушка: женска: 1929 27.94 20.86 1932 26.63 18.76 1934 23.98 17.62 1936 (марта) 23.06 17.—