Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 769

граду проживео оне ватрене године на почетку онога века, кад се Србија пред непрекидним претњама прибирала у очекивању претстојећих искушења. У току три лета, из којих је поникла Југославија, Принц Александар, коме је мудри Краљ Петар био сасвим рано поверио владавину, дао је најупечатљивије примере једне сјајне ратничке вредности. Већ у младом генералу огледала су се битна својства једног великог државног поглавара, јер уочи битака у кратким прекидима бор!бе, Принц Александар морао је стално да живи за свој народ, супротстављајући често личној срећи своју несаломљиву вољу. После рата, млади Принц-Регент, сав се предаје огромнои мирољубивом раду, коме је Он од тога часа посвећивао цело своје старање. Одиста, требало је привредно преуредити једну земљу, тешко пострадалу у низу ратних година, требало је изједначити законе и управу разних покрајина, требало је, једном речи, створити од Краљевине једну политичку и привредну земљу, ко]а би у материјалном погледу постала видљивим охвиром југословенске нације. Зар се могло једно такво дело добро извести, да Краљ Александар није у доба мира, као што је то чинио у херојским временима умео да стави у покрет дивне енергије ко;е скрива југословенска душа?

ксандар положио је чврсте и трајне основе балканском миру. Да се оцени важност овога дела, потребно је сетити се других векова борбе* у којој је Балканско Полуострво било крваво поприште. Срећно закључење Балканског Споразума, у чему је Краљ Александар имао тако замашног удела, треба да буде један окрепљујући пример за оне, који су себи ставили у задатак да успоставе слогу међу народима. Свакако тај споразум претставља за Европу и незаборавну поуку. Краљ Александар, чија је владавина била тако трагично кратка, показао је у току тих година, пресудних по његову нацију, све највише особине великих државних поглавара који су умели да стварају или да сачувају народно јединство непрекидно саживљавање са народном душом, видовито познавање свих могућности, дубоко осећање стварних народних потреба, то су, ето, дарови које је Југославија, имајући неоцењиву срећу, видела оваплоћења у оном који је управљао њеном судбином. У току трагичне ноћи између 9 и 10 октобра 1934 године југословенски народ дао је преко својих претставника у знак на вишег признања своме Краљу назиз који д ће се овековечити „Витешки Краљ Александар 1". На тај

Реви трупа пред споменићом : На међународном пољу млади Владалац био је заточник једне политике одлучно конструктивне, у којој су савез са Француском и оснивање Мале Антанте били прзи темељи. Доцније, проширивши своју делатност, упоредо са њеним успесича и везујући своје напоре са напорима оних државника који су подједнако били прожети најполитичкијим гледиштима, Краљ Але-

пролазак чете Краљеве Гарде. начин биће обожаван херој чију успомену ми данас славимо. Под тим именом Њега ће спомињати потомство бесмртне југословенске нације, када народно казивање сзојим дирљивим украсима буде заоденуло сјај националне историје. Поздрављајући са дубоким узбуђењем две велике фигуре, чију ће успомену у нашој пре-