Opštinske novine

186

Београдске општинске новине

Држао се у СЕОме „поограму ' начела: да се политичка партија не сме оснивати само на темељу политичког програма, већ и на темељу шнроке интелектуалне културе, Јер, он гледа у „демократији најлепши политички идеал" и, критикујући недостатке савремене демократије, он истиче: „Демократија није нешто урођено, Еећ нешто, што се у човеку израђује кроз напорз и кроз борбе". Тога гледишта држи се он свуда: у парламенту, у општини, у кругу својих пријатеља, чак и у својој породици. „Наше Доба" оснива 1893 год.,***** кад због сукоба са Јулијем Грегором напушта привремено политику и враћаЈ се у Праг, гдз се опет сав посвећује науци. Постаје 1897 год. редовни професор на чешком универзитету у Прагу. Устаје 1899 год. у одбрану Јевреја због „ритуалног злочина". Оснива 1900 год. са д-р Јан Хербером странку ,, Чешка народна странка", чији вођ постаје, а чији је орган био дневни лист ,,Час". Та се странка 1905 год. спаја са крилом око листа ,,0$ује(а Цс(и" и тако постаје ,,Чешка прогресивна странка", чији вођ он постаје, те као такав 1907 год. буде и изабран за посланика за Бечки парламент. Као пзсланик у ЕечкоМ парламенту стално је водио опозицију по питањима унутрашње и спољне политике аустроугарске владе. Кад је Аустроугарска, 25-1Х-1908 год. на један бруталан и недостојан начин једне културне земље, анектирала Босну и Херцеговину (које је земље он обишао и упознао још у септембру 1892 год.) одлучно је протествовао, нарочито истичући: „Окупацију и њене последице сматрам највећим проблемом аустро -ЈГарске политике..." Кад је пак Аустроугарска покренула 1909 год. ,,Тако ввани велеиздајнички процес у ЗаГребу" и „ФридјунГову аферу у Еечу' он је изнео пред цео свет недос.тојни поступак аустроугарске дипломације. Тгдз. путује у Бгоград, моли министра спољних послова Србије д-р Милована Миловановића, те шаље у Беч на процес као сведоке: д-р Мирослава Спалајковића, д-р Божу Марковића, Љубу Давидовића, Ристу Одавића, Мила Павловића, који доказују невиност Србије. Томаш Г. Масарик има заслуга што је В. Стид (Непгу \Х'1скћат 81еес1) бечки дописник „Ћтез-а" (Лондон) тада рекао сведоцима из Београда: „Веома сте добро урадили, што сте дошли у Беч. Тако сте спасли једну велику идеју, идеју јуГословенства, која сада постаје стварност. Али, још сте нешто урадили: дошли сте из мале балканске престонице у велику европску резиденцију, да докажете читавоме свету — да су аустроуГарски дипломати највећи звекани..." *****) „Наше Доба", месечни часопис, уредник Т. Г. Масарик, Праха 1893,

Томаш Г. Масарик често је као посланик бечког парламента, а и као професор, био у друштву Југословена. Он је њима, нарочито омладини, импоновао, они су га волели и његове идеје слушали су и примали. Кад^је Србија — са Бугарима, Грцима, Црном Гором, водила рат против Турске — први балкански рат 1912—1913 год., он је у бечком парламенту отворено рекао: „Србији се мора дспустити излаз на Јадранско Море... ' Припреман рад, као први период његовога живота и рада, истиче га: — као н аучника, који, борећи се често и са глађу и оскудицом, тежи да сз интелектуално издигне Држећи се гледишта Наполеона I „да се радом постиже исто толико, колико и генијем", читао је много, са студијом, са размишљањем. Кад је говорио о књижевности, махом би истицао: „Већ 70 година читам романе, из дана у дан; живим у поезији, без ње не бих могао издржати", као и то: „У политичкој борби више су ми користили романи и животно искуство, него академска психологија". — као мчслиоца, дубоког и трезвеног, који је још у детињству стекао наклоност према слабим и угњатаваним, гледајући свзје Словаке као слуге и Немце као господаре. Он, кео мисдилац, после руске резолуције 1905 год, долази до закључка, да се треба пробудити из романтичарског пансловенског сна и поћи путем Франтишека Палацког и Карела Хавличека Боровског. Као мислилац, он даје модерну формулу политичког национализма Чехословацима, која гласи: „Бити Чех значи имати проГрам и знати шта се хоће; свестан своје духовне и физичке снаге, чешки народ треба да уђе у борбу за своја политичка права, као и то: „Сваки несамосталан народ, ако је бар донекле свестан, мора се борити за своју самосталност; то се разЈме само по себи; а што се нас тиче, нема на свету арГумената и нема те моћи која ће нас одржати у несамосталности, ако будемо заиста свесни... Политички бити свестан значи бити свестан морално." Као мислилац, он не верује у свемогућност чешке државе, већ сматра: „Држава не може ни да одржи, нити да спасе народ; него народ може да одржи државу..."; — као партискоГ вођу, који није био демагог, већ који је народу говорио само оно што му је потребно и што му је корисно. Као партиски вођа био је свестан да се не може створити популарна странка на бази философског и политичког реализма. Стога је он од своје странке створио као неку припремну школу, у којој се интелиГенција имала прво да учи политичком мишљењу и реалистичгАцм методама\рада у свима областима јавноГа живота. Као партиски вођа, он је сматрао ,,да /з политика наука, а и уметност, управо примење-