Opštinske novine

Томаш Г. Масарик

189

бтвара књижару у којој излаже карте Чехословака; оснива чак и чешко-енглески клуб и, на све начине шири пропаганду против Аустроугарске и Немачке. На тај начин успева да на крају 1916 год. Чеси и Словаци постају интересантни и да се о њима говори у целом свету. Томаш Г. Масарик путује из Париза 241Х-1915 год. (где остаје стално д-р Е. Бенеш и д-р М. Р. Штефаник) у Лондон, где му'„Кт«8 Со11е§е" (лондонски универзитет) нуди професуру за словенске студије. Држи уводно предавање 19-Х-1915 год. „Проблем малих народа у европској кризи ', чиме већ постиже први политички успех већих размера, нарочито стога што се примио претседништза на томе предавању министар-претседник лорд АзциНћ (НегБег! Непгу), Како је у Лондону имао прилике да упозна, како енглеску војску тако и ситуацију на свима ратиштима, то је после публикованог Манифеста од 14-Х1-1915 год. написао 30-Х1 1915 год. и „Меморандум о ратној снази обеју зараћених страна '. Доста је деловао нз, свет и „Манифест" и „Меморандум", те су француски и енглески листови то почели повољно коментарисати за Чехословаке. Томаш Г. Масарик прелази у Париз, где га З-Н-1916 год. прима министар-претседник А. Бриан, коме износи своје погледе на рат и мишљење за реконструкцију Европе. Он успева да придобије: А. Бриан-а, који је наредио те је о томе издат и службени комунике; као и Жил Соервена, те у „МаНп-и" од 5-11-1916 год. у форми интервјуа излази антиаустроугарски програм Чехословака; док је у Лондону то изазвало леп упечатак и утврдило псложај Чехословака. Задржава се у Паризу скоро месец дана. Ту ступа у веау и са многим другим истакнутим личностима (министар б^ерћапе РЈсћоп, претседник Парламента Раи1 Вексћгпе!, претседник иностраног одбора Јеап С1аис1е Сеоге^ез Ееу^иез, редактер Аи^из^е Саиуат и др.),а и често је са д-р Миленком Веснићем, послаником Србије. Држи на Сорбони предавање 22-11-1916 год. ,,Словени и панславизам'; са д -р Е. Бенешом и д-р М. Р. Штефаником*)

*) Токаш Г. Масарик у своме делу „5уе/оуа КвVо1исе" (Ргаћа 1920) пише за д-р Е. Бенеша и д-р М. Р. Штефаника: „Д-р Е. Бенеша до рата слабо сам лично позна вао, пратио сам његове чланке из Париза и његове публикације. Слушао сам о њему, особито од редактора Кристинка (Часа); опазио сам на њему утицај свога реализма, француског позитивизма и марксизма. Још некристализован. Кад је букнуо рат пријавио се за волонтера у „Часу", где смо се чешће виђали. Он ми рече једнога дана „ми не можемо да гледамо на рат пасивно, морамо нешто радити"; хтео је да буде активан. На то му одговорих: Да, ја већ радим. Почетак политичке акције је новац. Пребројао је свој иметак. Имао је толико да је на свој трошак

организује на француском и италијанском фронту „Чехословачке легије", које има да послуже и као ембрио будуће Чехословачке Војске. Томаш Г. Масарик враћа се у Лондон 26Н-1916 год. Ту је био у сталној вези са Француском, како преко д-р Е. Бенеша тако и преко Француза који су у Лондону живели или га посећивали, као што је почео да посећује енглеска званична лица (Сеог^е Кизе1 С1егк у министар. спољних послова, Маипсе Випзеп бивши посланик у Бечу, низ секретара и других чиновника министар. спољних послова и уопште владиних људи) и редакције листова као Коипс! ТаБ1е и Не\у Еигоре. Он је свуда, као глава чехословачког националнореволуционарног покрета против Аустроугарске говорио: „Желео бих, да сваки човек, који с наша ради, да запамти: да ми не дижемо револуцију против Аустроуагрске зато, што се надамо да ће Споразумне Силе победити, већ зато, што Чехословачки Народ не сме бити ња страни оних, који су закрвавили Европу, оних, који убијају и пљачкају у мери, како то свет до сада није видео — оних, који су Гробари свих права, демократизма и Слободе. Место Чехословака је тамо, Где се бори за идеале". Састао се у Лондону и са (Г \ое1е Вих1оп) Ноуел Бакстоном пријатељем Бугара и са (СегаШ Непгу Ригтаипсе) Фицморисом познаваоцем Балкана и Турске и, другим. Све то учинило је, те је пропаганда Чехословака добро успевала. Томаш Г. Масарик у Лондону упознао се и са неким истакнутим Русима (Николај Павел Миљуков, који је долазио да у Оксфорду држи предавање, а с којим је у Паризу говорио и д-р Е. Бенеш, Александар Димитријевић Протопопов — чланови Думе) а преко писма по д-р Александру Белићу проф. Београд. универзитета ступио је у везу и са Сергеј Димитријевић Сазоновом, министром спољних послова у Петрограду 1916 год. У Лондону се упознао и са многим Југословенима, а у априлу 1916 год. говорио је и са Регентом Србије Престолонаследником Александром и могао да почне са радом у иностранству; тако је то после и било. Претресли смо ситуацију: код куће, у Аустроугарској и Немачкој и код Антанте. Уговорили смо цео план и споразумели се о сарадницима у отаџбини и у иностранству. Требало је, уколико је то могуће, да он остане у Отаџбини, док веза са мном да се организује по угледу на руски подземни рад. Сарадња са д-р Е. Бенешом била је лака и плодна. Није било потребно много говора; имао је толико политичке и историске културе да је била. довољна реч. Планове је до у танчине смишљао и изводио, знао је да самостално ради, брзо и добро..." (Види: П)-г Јагоб1ау Рароизек — Б-г ЕЈ^агс! Вепез" (Рга^ 1937).