Opštinske novine

464

Београдске општинске новине

Богата је колекција зечева, од обичног дивљег зеца, који се врло нелагодно осећа у башти, до најфинијих домаћих кунића са дивним крзнима. Укршташем добивају се стално нове врсте, са новим комбинацијама боја. Од врста које се гаје ради крзна (обично се од њих праве имитације финих крзна) постоје у врту: ангорски зец, чинчила (имитација дикобраза чинчиле, који има најфиније и најскупоценије крзно, али је сада врло редак), бели рекс, кастор рекс, мармошки сивац, бели оријаш (највећи питоми зец), немачки овнолики (са спуштеним ушима), бечки плави, јапански (са интересантним бојама), „хермелин", „хавана", златиборски (нова врста, добивена укрштањем у врту). Ту се налази и дивно морско прасенце (врста дикобраза, прелаз између зеца и пацова). Зечеви се необично брзо множе. Скупоценије врсте, које служе за крзно, Зоолошки врт продаје а обичније даје зверовима и змији за храну. Лавови, пума, хијена и шакали добивају сваке недеље по једног свеже закланог зеца. Њ. В. Краљ је пажљиво разгледао све зечеве. У близини се налази и пар дикобраза (то су сродници зечева, глодари) са врло дугачким и оштрим бодљама на задњем делу тела, које могу бити дугачке и по 30 см., а дебеле по пола см. Бодље су шупље и испуњене спужвастом сржи. Бодље служе за одбрану: када дикобраз опази непријатеља, окрене му леђа, накостреши бодљике и треска репом да га заплаши. * У близини мајмуна и зечева живи и змијски цар (Воа сопз1пс(:ог), који се лењо сунча у једном кавезу. Свако вече чувар га обавије око руке, пребаци на раме и носи у затворено преноћиште, а свако јутро, када је сунчан дан, износи га напоље у кавез. Потпуно је безопасан. Сваких петнаест дана змјиски цар добије по 2—3 жива зеца, и ништа више не једе нити пије. У прашумама Јужне Америке змијски цар је врло опасан. Обавије се око животиње и удави је стезањем свога снажног тела. Интересантно је да женка змијског цара рађа живе младунце, док остале змије носе јаја на сунчаним местима, из којих се легу младунци. * У близини. пасе пар б рдских коња (златиборски и босански), а доцније, после посете Њ. В. Краља, набављен је и снажан мали пони. * У једном кавезу налази се тропрсти лењивац ,,Гаша". Спада у ред крезубица. Зуби су му слаби и ретки. Окачи се о преграду у кавезу и данима може тако да виси, окренут леђима наниже, а да не учини ни један покрет. Мрзи га да се макне. У слободној природи нахвата се по његовом телу зелена маховина, па га непријатељи не могу приметити. Длака му је сува као сено, пада од трбуха према леђима, па се киша лако слива низ њу када лењивац виси окачен на грани. Не треба ни због тога да се исправља. Он је остварио сан свих лењиваца о земљи Дембелији. Живи по прашумама

Бразилије, где има доста плодова за јело, који му готово сами падају у уста. Зато му и није потребно да се креће. * У близини се налази и дивља свиња (један вепар са великим зубима, нарочито очњацима, који су оштри као ножеви, и два годишњака без зуба). То је прадед нашеГ питом'ог свинчета. * Њ. В. Краљ прешао је затим на разгледање богате колекције птица. Поред птица које смо у прошлом броју описали, Зоолошки врт има још доста врста врло занимљивих, а каткад и егзотичних птица. Највише има барских птица, штакара, које потичу великим делом из Обедске Баре, краљевог ловишта код Купинова у Срему. Та је Бара необично занимљива због непрегледних јата чапљи. Њу су проучавали и наши и страни научници. О њој има научних књига на кемачком и француском. Снимана је и за филм. Широка је 600—800 м а дугачка је око 6 км. Прекрикена је врбом ракитом. У њој живи безброј барских птица, а највише разне врсте чапљи. Чапље праве гнездо у великом друштву у грању ракита. По неколико квадратних километара може да буде прекривено њиховим гнездима. Изјутра рано врло лако их је хватати живе у гнездима у крошњама ракита. Обедска Бара је затворено Краљево ловиште, у коме не сме нико ловити без дозволе Двора. Зато се ту намножило врло много разних врста барских птица. У нашем Зоолошком врту, испод зверињака, направљен је модел Обедске Баре, наравно на малом гфостору, где ће се, док порасте ракита и водено биље које је засађено, барске птице (дивље гуске, патке, лиске, чапље итд.) развијати приближно у својим природним условима. Сада се такве птице налазе и у засебним кавезима и у тој „Обедској Бари". Чапље имају слабо тело, дугачак танак врат, дугачак кљун, високе ноге, сличне су родама, у чију породицу спадају. Хране се највише рибом, зато су штетне по рибњаке Има их у нашем Зоолошком врту осам врста: сива чапља, пурпурна чапља, бела (сребрна) чапља-Рајер — мужјаци имају на лећима дивна дугачка пера, која се скупО продају за украс —, чапља кашикара, чапља дангуба, ноћна чапља ,Радован", црни ибис. Са њима живи и гњурац корморан, који прави гнездо уз густу трстику, а често и на средини воде, као пливајуће острво, које причврсти за неки чврст предмет са неколико сламки да га струја не однесе. Изврсно плива и рони. Храни се највише рибом, као и чапља. Чапље и гњурци спадају у птице селице, али презиме и код нас у топлијим крајевима. Модел Обедске Баре има доста дивљих гусака, дивљих патака, лиски и чапљи разних врста. Бара је пуна риба, којима се хране чапље. Све те барске птице крећу се по „Обедској Бари" и око ње слободно. Свакој је очерупано мало по једно крило, извађено је или скраћено по неколико јачих пера. Ако покуша да полети, изгуби