Opštinske novine

168

Београдске општинске новине

новништва имаће Београд са Земуном кроз десет година око 500.000 становника. Према томе метро, макако он данас изгледао за Београђане као далеки сан, поставиће се сигурно као проблем у следећих десет година. Дакле, из свега овога излази да треба решавати београдски саобраћајни проблем стављајући му као главну базу трамвајски саобраћај, а кгш допуну тролејбусе и аутобусе, имајући у виду да ће се кроз десетину година приступити изградњи подземне саобраћајне мреже.

II 1) ГЛАВНЕ САОБРАЋАЈНЕ ЛИНИЈЕ БЕОГРАДА Три правца која везују периферију са центром претстављају у Београду главне саобраћајне линије. Те линије су: а) Александрова—Теразије—Земун, на којој саобраћају трамваји бр. 6 и бр 1 . 14, са укупним бројем путника у 1936 год.: 12,914.940, б) Калемегдан — Славија — Аутокоманда Предграђе Краљице Марије, на којој саобраћају трамваји бр. 1 и бр ( . 10. са укупним бројем путника 10,765.000. Ако урачунамо и аутобуске линије, и на овој ћемо линији добити број путника између 12 и 13 милиона. с) Линија Топчидер—Теразије—Панчевачки мост, која у садашњем времену није онаква каква би требала да буде, а то је да има правац Топчидер—Жељезничка станица СаваТеразије—Жељезничка станица Дунав, већ иде заобилазно, поред Лондона (бр. 3) и поред позоришта (бр. 9). Сад, на оваквој, имамо укупан број путника 10,326.630. Према томе овим линијама, које већ сад показују једну тако велику активност, треба да се поклони првенствена пажња, а нарочито узев у обзир да ће за релативно кратко време, као што смо у уводу рекли бити приступљено грађењу подземне саобраћајне мреже Београда, и да ће први београдски метрои бити грађени у овим правцима. Расмотримо дакле ове линије: 1) Линија Краља Александра-ТеразијеЗемун Ова линија, на којој је већ сад највећи број путника, — а која ће изградњом Београда на левој обали Саве, као и постанком сајма има још већи значај у саобраћајном погледу, — јесте прва на којој треба вршити реформе. Садашње њено стање је: две линије, од којих једна иде од Земуна до Нове скупштине, а друга од насеља Краља Александра, Александровом до Споменика. Међутим, ако би се пруга бр. 14 завршавала код техничког факултета или студентског дома, имали бисмо далеко већу могућност савлађивања максимал-

ног преоптерећења линије бр. 6, која је у то време нарочито јако оптерећена на том делу од Теразија до Техничког факултета. Тако би се могао смањити број возила на линији бр, 6 а повећати на линији бр. 14, онако како то одговара потребама саобраћаја. Тиме би се знатно растеретио и саобраћај на раскрсници код Коларца. За време сајамских дана и пруга бр. 6 би требало да се завршава код Сајма. Друга етапа у развијању те линије била би пребацивање линије бр. 6 потпуно за Земун, или за неку станицу иза земунског моста. Ово би уследило одмах пошто буде завршено насипање леве обале Саве и на насутом терену буде отпочео да се гради нови Београд. То може уследити и раније с обзиром на све бржи развитак Земуна. Даљим развитком Београда, и појачавањем саобраћаја на Теразијама, једна попречна трамвајска линија, као што би била ова, ометала би много саобраћај. Да би се то избегло, мораће се приступити прелазу преко Теразија у другом нивоу. То би била трећа етапа развијања ове линије. Она би била изведена на тај начин, што би у Краља Александра улици или пред Скупштином или пред негдашњим црквеним имањем био израђен један усек којим би се улазило у тунел, који би пррлаз;и!> испод Теразија и продирао у Бранкову улицу на месту где су сад клозети. Тунел би се израдио копањем споља (као отворена јама) па би затим био засвођен и преко њега изграђена улица. На тај начин би његова изградња изискивала релативно мале инвестиције.

Рашењг чбора н<з Т<г/оа^иу<

То побољшање саобраћајних прилика, које би се извесно на овој линији у трећој етапи, задовољило би потребе саобраћаја на тој линији за дуги низ година, а код саобраћајне прилике буду то захтевале моћи ће се у четвртој етапи приступити спуштању целе линије у други ниво, и на тај начин претворити је у потпуни метро, чија би једина мана била