Opštinske novine
8
Београд је прославио 20-годишњицу свога ослобођења
857
„Господине изасланиче Његовог Величанства Краља, госпође и господо, Претседник општине г. Влада Илић овластио ме је да, у његово име и у име Градског већа престонице, узмем реч на овој нашој данашњој академији и да изразим сву пошту коју они одају палим жртвама при одбрани Београда и сву дубину пијетета који осе^ају на данашњи дан прославе двадесетогодишњице ослобођења престонице. * * * Београд, поносити херој са обала Саве и Дунава, имао је у својој дугој историји поразе и победе. Његов положај га је предестинирао да буде на ударцу напада силника који су желели да овладају њиме. Када су ти напади превазилазили његову моК одбране, наступало је привремено запоседање. Београд се завијао у тугу, у свој бол... Алц, он је остајао увек доследан себе. Веран историјској мисији која му је додељена, он се прибирао и сложним напорима својих синова и синова своје нације успевао увек да се ослободи и да одагна непријатеља далеко оц себе,
када смо очајавали што су наши мили и драги остали под непријатељем; када смо на положајима стрепели за њихове животе при свакој вести о бомбардовању Београда. Шта тек да кажем за оне међу нама који су у окупацији провели у самом Београду, подонсили понижења и шикане непријатеља и очекујуЦи интернацију или вешала? * * * Београд се није лако дао. Малена Србија, нападнута са више страна, морала је да се напрегне до последњега свога сина да брани своје границе. Она није л*огла дати Београду дозољне трупе да га бране. Ваљало је одолевати много надмоћнијем и технички јачем неприртељу. Ма да је и Београд био на граници, за њ ову одбрану, у последњим тренуцима, није се могло одвојити више од јенодга пука. Уз овај пук борио се је легендарни Сремски добровољачки одред, борили су се београдски жандарми, борила се је још једна трупа, чудна трупа — београдски дечаци — добровољци!... Ти петнајестогодишњаци, деца београдских пољанчи^а, која су све до рата своје детињство проводила на пољанчићима играјуКи мете бегања, кликера,. јанииајеса, о^тавили гу те '-пгне бе-
Једна од његових најтежих трагедија била је 1915 год. Она нам ваљда зато изгледа најтежа,. што смо још живи ми који смо је преживљавали, што још носимо у себи горчину оних дана
зазлене игре и машку и лопту заменили брзометком и бомбом... Ти мали Београчићи нису могли да дозволе да непријатедр олако овлада њиховим Београдом
Изасланик- Њ, В. Краља Петра II ваздухопловни пуковнмк г. Сондермајер и претседник Београдске општине г. Влада Илић на свечаној академији поводом 20-годишњице ослобођења Београда