Opštinske novine

990

Београдске општинске новине

ских станова, а пређе дугачких штала коњичке касарне, избијала у Немањину улицу и одатле се спуштала поред Војне академије, железничке станице, Карађорђевом улицом и свршавала се баш испред самог полициског комесаријата на Савском пристаништу. Те две пруге, дакле, имале су од Официрског дома ка Славији заједнички крак, који се свршавао код кафане „Сталаћ", до данашње радње Јована Смејкала, Краља Милана улица бр. 72. Н(а тој средини између Смејкалове радње и дрогерије „Трифолијум", Јаковљевића и Алкалаја, смењивала се трамвајска коњска запрега, која се налазила онда у штали оближње кафане „Шумадија"... Истовремено, када су ове две пруге узете у рад, отпочело је са изградњом и треће пруге „Теразије — Ново гробље", са оним краком који се одвајао од пута за гробље, улицом Краља Александра до трамвајског депоа, који постоји још и данас. Овом приликом вредно је забележити да је на прузи Славија-Пристаниште, код данашње апотеке Душана Јанковића, до Бајлонове пизнице, на углу Немањине улице и Хајдук-Вељковог Венца, — увек стајала једна помоћна запрега од два снажна коња, која је притицала у помоћ оном трамвају који је ишао од Савског пристаништа ка „Славији" уз ону стрму Немањину улицу, која је онда била још стрмија док није извршена нивелација. Ту помоћну запрегу скоро увек је спроводио Михаило Швандрок, трамвајски службеник, који је редовно јашио оседланог дешњака из своје помоћне запреге, коју је одмах после доласка на циљ, враћао као слободну на своје место ,на почетну тачку за удвојену запрегу, да тамо дочека наредна кола... Четврта трамвајска пруга, такође са коњском вучом, изграђена је тек после две године откад су прорадиле оне прве три пруге. Четврта пруга је ишла од „Жагубице" до Електричне централе, истим путем којим данас иде и „двојка". Доцније је та пруга продужена до Светосавског дома, а још доцније, улицом „Рига од Фере", изграђена је преко Калемегдана све до савског пристаништа пруга за електрични трамвај, где је спојена са пругом бр. 2. А кад је то било учињено, онда је та пруга продужена Немањином улицом до „Славије", а онај крак који се савијао улицом Зрињскога до Официрског дома укинут је као непотребан... Са изградњом ове четири трамвајске пруге био је довршен први и главни део програма за трамвајски саобраћај града Београда, који је тиме добио прво модерно саобраћајно средство... Првобитна укупна дужина четири пруге износила је 9 и по километара. Целокупан саобраћај у прво време обављен је са 14 кола без приколица.

Кола су била дугачка по 9 и по метара а широка по 2 метра и 15 сантиметара. Две дугачке клупе биле су постављене за седишта по уздужним странама вагона, а пролаз је био средином. Свака кола могла су примити по 35—40 путника, рачунајући места за седење и за стајање заједно са платформом; међутим, данашњи осмо-осовни трамваји са електричним погоном могу примити и сву стотину путника. Осим ових редовних кола била су и двоја ванредна, која су служила за мртвачке спроводе, уместо мртвачких кола. То је било предвиђено и уговором између Београдске општине и Српско-француског друштва, које је изградило ову нашу прву трамвајску мрежу. Обоја кола за мртвачке спроводе била су лбојадисана затворено-зеленом бојом. Једна су кола била затворена а друга отворена. За мртвачки ковчег место је било у средини кола, а са стране била су седишта за породицу покојникову и пратиоце. У томе времену за Београђане је било Ново гробље врло далеко и сасвим ненасељено. После неколико мртвачких спровода трамвајем са коњском вучом, увидела се непрактичност овакве врсте мртвачких спровода и онда се је убрзо са тим престало. Стари Београђани сећају се да је на овакав начин извршена сахрана мајке Франца Штибнера, познатога ресторатера бивше кафане на Врачару код „Црне мачке", где су многи гурмани долазили сваке суботе на пржене кобасице, шваргле и крвавице и где је у суботу у вече редовно била „фрај-музика" са играњем... Свечано отварање првог тра.чвајског саобраћаја

Иако су новине Београдске општине у своме броју од 4 октобра 1892 године већ донеле извештај о свечаном отварању трамвајског сао-

Отворени коњски трамвај на Теразијама

браћаја у нашој престоници, изнећемо овом приликом тај извештај у потпуности, да бисмо тиме освежили успомену на тај свечани да:н, када је Београд добио једно модерно сао-