Opštinske novine

904

Београдс.ке општинске новике

ве, три управе изабране од народа путем гласања и четири управе постављене Краљевим указом. У овај преглед управа нисмо унели управу г. Филипа Филиповића, публицисте, који је на изборима од 22 августа 1920 изабран као комунистички кандидат за претседника Општине, јер је та управа одмах смењена, тако да није оставила никаквог трага у управљању Општином. По новом Закону о градским општинама из 1934 год. одређено је, да се општинске управе бирају путем гласања, али до данас још нису расписани избори за градске општине, већ су постављане од стране државних власти. Из предњег излагања се види у главним линијама хронолошки преглед састава претседништва Општине града Београда за протеклих двадесет година. Што се тиче рада самог претседништва ту Кемо сумарно истаћи, да се тај период дели у два дела у погледу компетенције и моћи одлучивања. Први део обухвата период трајања старог Закона о градским општинама, када је општински суд имао исто толику власт као и општински одбор, у по неким случајевима чак и већу него он. Други период почиње од ступања на снагу новог Закона о градским општинама, по коме је у градском већу усредсређена сва власт одлучивања, а претседник је само извршни орган његов. Изван тога он може да прима у службу дневничаре без припита градског већа, у колико му ипак оно одобри потребне кредите за то по буџету. II ОПШТИНСКИ ОДБОР — ГРАДСКО ВЕЋЕ По старом србијанском закону о општинама општински одбори су били наставак логично проведеног принципа народне самоуправе. Они су решавали о буџету, наметима и утрошку прихода. Општински судови су водили све остале послове општинске самоуправе. То су били у смањеном обиму влада и парламенат локалног значаја. По новом Закону о градским општинама Градско ве!пе је проширило делокруг рада у односу на ранија права и дужности општинског одбора. Пошто до данас још немамо градска ве•Ка по избору, ве-К по постављењу — не може се дати никакав суд о томе, каква -Ке бити та будуКа самоуправа, која би требала да произађе из новог Закона о градским општинама. Али, оно што се још данас може са сигурношКу тврдити јесте, да Ке то у многоме зависити од личности, које буду заступљене у Градском веКу. То се видело у главном и код постављених веКа, Ако су у њему људи, који желе да имају и контролу и иницијативу у својим рукама, онда се утицај веКа све више утврђује; у противном значај прет-

седника постаје све веКи, а његов утицај све јачи, и скоро је раван утицају Градског веКа. То долази отуда, што је механизам управе по новом Закону о градским општинама још нов, а могуКности које он пружа веКу још недовољно познате, и непотпуно примењене. Због тога су врло ретки случајеви иницијативе Градског веКа у питањима веКег значаја, где је та иницијатива не само од важности, веК тако рећи први услов за сваки рад општине у пространој области комуналне политике.

? -

Г. Милош Савчић (од 1929—1930 г.)

Рад општинског одбора у периоду 19191934 наЈбоље се огледа у броју одржаних седница и броју предмета, решаваних на тим седницама. Тај однос показује следеКа табела.

Број

(0 1ф Број

<Б Н а>

го

седница

ГО

седница

з:

општинског

одбора

9. О- с

ч 0

одбора

о а а. с

1ЈЗ

1919

273

1927

639

1920

461

928

540

1921

243

1929

380

1922

143

1930

670

1923

214

1 931

810

1924

362

1932

6°9

1925-

294

1933

516

1926

276

1934

407