Opštinske novine
Претседништво, Г радско веке и Опште одељење
905
Рад Градског ве-Ка у периоду 1934—1938 види се из следеће табеле:
Година
Број
седница градског већа
Број предмета
ра и градског ве^а, одмах пада у очи једна осетна разлика. Седнице општинског одбора никада нису пролазиле без великих и дугих дискусија, а седнице градског ве^а пролазе увек готово без дискусије. На седницама општинског одбо-
Г. Милутин Петровић (од 1932—1935 г.) I | " ј ' I " ' : | ра за десетак тачака, понекад и око једне једине, вођена је дискусија по више часова, а градско ве"Ке изгласа понекад цео дневни ред од 200 тачака за непун час. Ово се може објаснити тиме, да у градском ве"Цу нема опозиције, јер је оно наименовано од стране Министра унутрашњих псслова. Да је бирано од народа по партијском систему, онда би се партије утркивале, да преко својих преставника у градском већу задобију или сачувају позиције, а то се не може постизати "Кутећи. *Последица тога би било, да би и градско ве"Ке са много времена и говора решавало мало предмета. Своју активност општински одбор — односно данашње градско ве"Ке испољава и доношењем разних правилника, уредаба и статута, којима организује и регулише како поједине своје службе, тако и многобројне односе грађана и општине. За последњих десет година донето је преко педесет разних правилника, уредаба и статута, који данас чине подлогу рада целокупне општинске службе. Ма колико овај број изгледао имгозантан, он је ипак само мањи део онога што још треба урадити, па да све службе буду добро и потпуно организоване. Општина је један организам који се обнавља и многе мере, донете данас као корисне и потребне, морају се мењати кроз две-три године, најдаље пет
1934
9
332
1935
30
2301
1936
21
2276
1937
12
1933
1938
9
1907
Из ових табела види се да је број седница општинског одбора, просечно узев био већи годишње, него број седница Градског ве^а. Године 1927 и 1928 биле су најплодније по броју седница, а то су уједно две последње године живота изабраних општинских управа. Напротив, што се тиче броја предмета решаваних на седницама, види се да је године 1935 и 1936 Градско ве^е имало далеко ве"Ци број предмета на решавању, него ма када раније општински одбор. Ако према години 1927 и 1928 узмемо да је број 12 просечан број предмета решаваних на једној седници општинског одбора, онда је Градско веће у 1 935 год. требало да одржи 1 92 седнице, да би решило 2301 предмет, а у 1936 да одржи 189 седница за 2276 предмета.
Г. Милан Нешић (од 1930—1932 г.) Међутим било би можда погрешно посматрати овај однос само цифарски. Кад се загледа мало дубље у технику пада општинског одбо-