Opštinske novine
6
Кратак преглед финансија Општине града Београда
917
буџ.
лични издаци
материјални
година
У %
издаци у %
1930
26,15
73,85
1931
29,60
70,40
1932
23,63
76,37
1933/34
33,59
66,41
1934/35
28,89
71,11
1935/36
27,59
72,41
1936/37
27,43
72,57
1937/38
28,04
71,96
Последњих
неколико буџетских периода
константно су чињене уштеде на личним издацима, који су били предвиђени у горњим процентима, док су материјални издаци повећавани за износ уштеда на личним расходима а и по разним другим основима. Због тога је и однос заиста извршених л.ичних и материјалних издатака у коначним износима у многом друкчији у корист материјалних расхода. III - ЗАДУЖЕЊА ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГГРАДА - КРЕДИТНА ПОЛИТИКА Оно што би се могло највише критиковати у општем привредно-финансијском пословању Општине града Београда јесте свакако њена кредитна политика — односно њен систем задуживања. Београд је као многољудна заједница упућен самим тим на задуживање. Немогуће је замислити да би све потребе једнз велике заједнице могле бити ограничене на једну годину и тиме онда подмирене у једном буџетском периоду. Док би буџетски раеходи могли да осигурају само редовно функционисање општинског апарата, дотле се Општина за своје инвестиционе радове, којих има много, мора побринути за повољне зајмове. Не треба ниуколико критиковати задужење ако је оно продуктивно утрошено док се, напротив, не може никако наћи оправдања ако се задужење употреби за покривање буџетских дефицита. Мада су подаци о општинском задужењу прилично непоуздани ипак се може са нешто опрезности узети да су општински дугови изНОСИЛИ; Година
Динара
1926
105,9
милиона
1927
209,9
))
1928
342,5
) )
1929
515,9
))
1930
612,0
))
1931
657,3
) )
1932
599,5
)>
1933/34
546,3
Ј)
1934/35
890,0
))
1935/36
770,0
))
1936/37
623,0
))
1937/38
603,0
))
1938/39
585,0
))
Као што се одмах да уочити, има великих, тешко појмљивих, скокова у горњој табели. Тако према подацима књиговодства дуговања 1929 године износе 488,0 милиона динара а за
исту годину комисија већника, нарочито одређена да испита финансијску ситуацију Општине, даје износ општинских задужења у Дин. 515,942.123,61. Скок задужења у 1934/35 и даљим годинама долази отуда, што се од тада у износ задужења уносе и летећи дугови и разне привремене позајмице — нормално најтежи део дуговања. Стање и развој општинских дугова најбоље ће приказати један дијаграм, Ради тачности, макар и релативне, узећемо само време од 1934/35 године у напред.
НРЕТДЊЕ ПЧГПВДЦ.Н 0П1ЈТИНЕ ГРПД?) БЕПГРДДП
г^дзв V] !9ЗБ 1 /ј 1937 М1дзд
Оволика цифра задужења резултат је, с једне стране, нехармонирања чињених расхода са стварним приливом прихода, и с \друге стране, великих зајмова за инвестиције. Само, док су зајмови за инвестиције збиља били оправдани и неопходни, те се о њима водила контрола, дотле је онај други извор задуживања — буџетски дефицити — био повод оног много тежег и неконтролисаног дела задужења — т.ј. летећих дугова и разних подужица. Реалност буџетских прихода почива на строгој и довољно простудираној процени прихода у предлозима буџета. Та претходна про-