Opštinske novine
916
Београдске општинске новине
за само ануитетску службу. И уколико се тако велики износи ипак нису одржали у одобреним буџетима, они ипак показују до какве је тешке ситуације у општипски.м финансијама доводило рђаво вођење кредитне политике. Кредити за ануитетску службу износили су:
У буџету 1926 1927 1928 1929 1930 1931 1932 1933/34 1934/35 1935/36 1936/37 1937/38 1938/39
износ у милионима дин. 12.2 ИД 18,5 22.3 53,8 124.2 129.3 124.4 91,1 94.4 82,1 74,7 72.5
износ у % °Д буџ. износа 5,14 4,57 7,21 7,54 15,92 32,6 37,99 29,88 27,26 29,45 26,02 22,69 21,64
Још бол>е ће развој ануитетске службе ггоказати следећи дијаграм:
БУЏЕТСКИ КРЕДИТИ ЗД ДНУИТЕТСКУ СЛУЖБУ
75
1931 1932 1933^193^1335^193^193^193^ 00(50(3000' °/ 0 0Д ИКУПНЕ БУЏЕТСКЕ СЗМЕ
Код материјалних — редовних и ванредних издатака долази до изражаја недовољно развијено наше новчано тржиште. Општина града Београда је приморана да сваке године у свој буџет редовних издатака уноси и „ванредне' материјалне расходе, демантујући на тај начин основни принцип правог буџетирања, т. ј. да буџет садржи само редовне издатке, намењене за строго одређено време — најчешће за једну годину. „Ванредни" материјални расходи су највећим делом, ако не и у целини, само делови већих инвестиција, које се, нажалост не могу спровести путем дугорочних и, евентуално, јевтиних зајмова. Чак и редовни материјални издаци у ^уџетима Општине града Београда поготову материјални „ванредни" — садрже велики део расхода који иду на инвестиције, на потпуније екипирање Општине и њених институција. При таквом начину буџетирања није, нажалост, могуће водити једну прецизну политику расхода, па у вези с тим ни општу буџетску политику, а поготову није могуће водити политику или што је још потребније — контролу и планско спровођење инвестиционих радова. Узрок за овакво стање ствари јесте наше кредитно тржиште, које није довољно јако да би могло финансирати дугорочгим средствима неопходне општинске радове. Администрација Општине, свесна да су многи радови ^неопходно потребни и да ће њихово неизвођење имати последице, које ће коштати Општину много скупље, мора у „ванредним'' па и у „редовним'' материјалним расходима предвиђати ма и најскромније кредите за инвестиције. Од интереса је погледати како су се у односу према целом буџету, као и у односу једних према другим, кретали за последњих неколико година буџетски „редовни" и „ванредни" материјални издаци (у милионима):
Година
редовни
У%
ванредни у%
износ буџета
1930
127,9
34,46
47,2
12,73
371,1
19,11
134,3
34,99
29,7
7,74
3X3,8
19 <2
5:0,2
26,48
22,4
4, с 8
340,4
1933/34
137,3
33,1)7
29,3
2,33
41 ј ,2
1934 35
136,5
'0,/9
19,8
7,92
334,5
1935/36
130,9
40,81
7,3
3,"9
320,8
1936/37
132,1
41,84
12,4
4,94
315,7
1937 38
13-1,7
42,35
21,3
6,48
328,9
1938/39
146,6
43,52
17,9
5,35
338,8
За исте горње буџетске периоде однос предвиђених матернјалних издатака према предвиђеним личним издацима изгледао је овако :