Opštinske novine

920

Београдске општинске новине

бацују, што је био знак да предвиђени приходи не хармонирају са могућностима Београђана. Вероватно је било да ни сами извори буџетских прихода нису били рационално обрађени те су давали приходе мање од оних које би иначе могли давати. Прве ствари које је требало поправити биле су: 1) постићи најпотпунију реалност буџета, да би се видело са чим се има и може рачунати; 2) увести и стриктно спроводити рационалну штедњу те ни у ком случају не пре•корачити остварене приходе и 3) ревидирати сва дуговања Општине и, по могућности, поправити што више услове тих дуговања. Из свега овог имао се родити нов кредит Општине који би омогућио даље санирање њених финансија. Главни напори су се морали свести на то да се на свим позицијама, ^где је год то могуће, редуцирају расходи да би се буџетски терети Београђана свели на могућу подношљиву меру. Прва и најважнија мера учињена приликом санације општинских финансија била је конверзија свих дугова и, у вези са тим, снижење буџетских расхода. Тако су том приликом спроведене следеће операције: 1) створен је „фонд за исплату јобавеза из ранијих година" који је дотиран из разних извора, са главним циљем, да дефинитивно ликвидира са летећим дуговима — што је у потпуности и успело; 2) закључен је код Дхбанке један дугор0.чни зајам од око 49,0 милиона динара са роком од 20 година и интересом 7% и тиме су исплаћена сва дуговања најчешће са интересом од 9°/о и са роковима испод 15 година. Ова операција је донела уштеду у буџетским кредитима за ануитетску службу преко 8,0 милиона динара а уштеде на самој каматној стопи око 750.ООО динара годишње; 3) закључен је средњерочни зајам код Поштанске штедионице у јизносу од Дин. 60,0 милиона са стопом од 7 а доцније од б°/'о из чијег су чистог износа исплаћени сви менични дугови Општине чији су рокови већ били доспели и по којима је каматна стопа ишла и до 10 о/о. Закључењем овог зајма створена је уштеда у буџетским кредитима за око 13,5 милиона динара, а уштеда на каматној стопи је износила око 900.000 динара годишње; 4) ликвидирано је — исплаћено у целости — потраживање Државе за разне таксе, порезу, трошарину, итд. у износу од Динара 66,681.995,40 те је скинута женантна забрана Државе са општинског приреза; 5) исплаћене су затим и остале незгодне обавезе Општине према Пензионом фонду службеника, према депозитној благајни, према фонду кулучарине, чији је износ ишао на десетине милиона динара и т. д. После свих извршених финансијских опе-

рација структура задужења Општине била је следећа; а) краткорочно дуговање Дин. 25,4 милиона односно 4,1% б) средњерочно Дин. 152,0 милиона односно 24,5% в) дугорочно Дин. 443,1 милиона односно 71,4%. Нарочито се је настојало да буду одмах исплаћени сви рачуни и сва дуговања приватним лицима. Предузете мере су веома подигле кредит Општине града Београда што се је нарочито манифестовало у све повољнијим ценама које је Општина постизавала при својим набавкама. Како се кретала вредност новца којим је Општина плаћала своје набавке види се из следеће слике, која показује по годинама пораст вредности једне новчанице од 100 динара: ЕРЕДНОСТ 10П.-ДИНДРД ПРИ НДБДВКДМД ЕИ10НПМДТИ

Највеће, али и најсмелије настојање је морало ићи за тим да се код првог наредног и осталих буџета, буџетски приходи т.ј. терети Београђана сведу на подношљиву меру. Тако је извршен читав низ смањивиња такса и разних дажбина. Укинута је мерина за сву ону робу која се не мери на општинским мерама — што је проузроковало растерећење Београђана за преко 3,6 милиона динара годишње; у току 1936 године извршена су разна ослобођења и снижења у трошаринској тарифи те растерећења по том основу износе око 11,5 милиона динара годишње; укинуте су затим разне таксе и дажбине у ветеринарско-кланичном отсеку и ефекат тих укидања је био око 3,0 милиона динара годишње; смањења терета, који произлазе из намета које скупља таксенопривредни отсек, износе око 4,5 милиона ди-