Opštinske novine

Кратак преглед финансија Општине града Београда

нара годишње; извршена су снижења цена трамвајских карата, као и преуређење целе тарифе трамвајске вожње и ефекат тих мера је око 3,0 милиона годишњег растерећења; у току 1936 шд. извршена су многа снижења такса и тарифа за електричну струју, за струјомере, за нове инсталације — и ефекат свих тих мера је растерећење Београђана за преко 4,0 милиона динара; извршеним изменама у Уредби о градском водоводу, поред укидања фамозног „вишка воде", смањени су терети Београђана за око 3,5 милиона динара годишње. Сва горња смањења терета, уз још неке мање измене, износе око 35,0 милиона динара годишње и то представља стварно •растерећење Београђана и њихове привреде. Да би се омсућило даље смањење буџетске цифре спроведено је, новим уговорима, смањење у коштању електричне струје коју Општина купује од Швајцараца и од „Трговачко-индустријске банке". Нови уговор са Швајцарцима је донео годишњу уштеду од око 10.0 милиона динара а нови уговор са „Трговачко-индустријском банком" од око 7,120.000 динара. Ефекат свих ових привредно-финансијских мера је био смањени буџет на подношљиву цифру од око 310,0 милиона динара. Такво пак смањење буџета оправдала је широко најпунија реалност која се манифестовала у .остваривању прихода са 101% као и — у вези са повећаном куповном ценом општинског новца и пораслим кредитом Општине — у знатним уштедама код свих расхода општинског буџета. При спровођењу свих набројаних мера Општинска управа се морала увек руководити питањем: шта и колико терета Београђани могу поднети а да то не укочи њихову привредну делатност и да они те терете не осете преггешким или да их уопште не могу ни платити. Требало је утврдити колики буџет одговара Београду — односно могућностима његових грађана и његовим потребама. Као мерило могућности Београђана може се узети остваривање прихода предвиђених у општинским буџетима. Тако су буџетски приходи остваривани: 1931 године са 87,2%; 1932 године са 90%; 1933 34 године са,83,7% 1934/35 године са 84,4%; 1935/36 године са 101,0%; 1936/37 године са 103,0%. Изложени проценти значе да је тек буџет од 1935/36 године био прави израз могућности Београђана јер су приходи — терети из тога буџета остварени са 101%. Буџет за 1935/36 годину је износио округло 320,8 милиона динара а број становника те године је приближно износио око 320.000 лица — из чега излази да је најближи правој мери оптерећења Београђана — бар за известан период времена — онај буџет у коме предвиђени приходи износе око или још бо-

921 ље испод 1000 динара на једног становника Београда. Да је тако потврдили су доцнији буџети и њихово извршивање: у њима су приходи предвиђани у сразмерно мањим износима, те су исти остваривани са преко 100%. То све најбоље показује следећа упоредна табела оптерећења Београђана :

буџ. године

предвиђено оптерећење 1 становника Динара

остварено оптерећење 1 становника Динара

1931

1.612.—

1.401,—

1932

1.360.—

1.224,—

1933

1.275.—

1.056,—

1934/35

1.080,-

907.-

1935/36

1.000,—

1936/37

926,—

953,—

1937/38

900,—

927,—

Још лепше ће се видети однос општинског буџета и броја Београђана који је постојао, који постоји и на крају какав би однос најбоље одговарао могућностима Београђана и потребама Београда — ако се тај однос прикаже као што следи;

УП0РЕДНИ ПРЕГПЕД ПДНПСД БР0ЈД СТДН0ВНИКД СД ЦИфРОМ БУЏЕТИ

Конкретно пак како изгледа оптерећење Београђана и како је оно изгледало послед-

1331 1932 ТУЗЗ^/ 1334^ 1335/^. 1935^/193?/ 133%

§§ износ бмџетд <у мипипиимл динвр« 6рпј стинавникп у хилнднмв