Opštinske novine

Кратак преглед финансија Општине града Београда

923

II У ванредни буџет — Фонд за јавне радове — би се унели: а) приходи 1) дотација из ред. буџета Дин. 60,000.000,2) зајам „ 20,000.000,— Дин. 80,000.000.б) расходи за разне радове „ 80,000.000.—

Приходи овог ванредног буџета односно фонда не би морали бити одмах сви реализовани (зајмови) већ би они ирема одмицању радова били дотирани једном фонду код Општинске штедионице одакле би се исплаћивали радови. На исти би се начин продужило буџетитирање и наредних година. Треба имати у виду да горњи извори прихода ванредног буџета-Фонда, мада су, мањим делом, зајмови, не би много теретили идући буџет јер би терети износили свега око 2—3,000.000,— динара, те би се услед тога а и услед природног пораста буџета за 1940/41 могла наставити оваква буџетска политика идућих година. Разуме се да би се при спровођењу овакве буџетске политике имало водити строгог рачуна о радовима који се имају извршити из овог ванредног буџета, те да се не уђе у превелике и рискантне ангажмане, затим да извршени радови макар једним делом буду рентабилни и тиме омогуће нове радове, као и да предузети радови не буду срачунати на сувише дуге рокове. „Фонд за јавне радове Општине града Београда'" могао би функционисати као стална институција и он би имао бити дотиран сваке године довољним средствима за рад. Кад се има у виду велики потенцијал општинског буџета онда то не би представљало тешкоће, јер би и сви идући буџети, поред повећања прихода од већ извршених радова, и без других извора, могли овом фонду дотирати из редовних средстава износ од 50—60,003.000.динара. Оваквим би се радом загарантовало планско, обрађено и систематско изграђивање Бео-

града и извођење његових великих радова. У колико би пак у току времена настале боље прилике на нашем кредитном тржишту Фонд би могао бити дотиран довољним средствима и путем једног већег зајма. Тако исто би било оправданр да се приступи комерцијализацији општинских предузећа, као што то већ прописује и Закон о градским општинама. Ако ни због чега другог то би се морало спровести због амортизације њихових инсталација и објеката, као и, у вези са тим, због државних такса и дажбина. Теоријски узев, ефекат је скоро исти ако се за амортизацију извесних објеката ствара из чисте добити предузећа један амортизациони фонд па се дотрајали објекти и инсталације обнављају из тога фонда, или пак, ако се дотрајали објекти обнављају из зајмова. Код Општине београдске је овај други случај. Међутим, тај поступак је исти само теоријски али не и практично. Пре свега треба имати у виду да се дотирањем једног дела добити амортизационом фонду смањује чиста добит на праву меру, па, ако би се дотације стриктно спроводиле, није сигурно да би се имало шта и опорезовати. Имајући на тај начин праву добит предузећа, Општина би према томе подешавала и целу пословну политику, расходе, разграњавање посла, промене тарифа и т. д. Најзад такав поступак омогућава да се установи да ли је једно предузеће заиста рентабилно и у којој мери или не. Ако се пак обнављање дотрајалих инсталација и објеката врши из зајмова то има пуно незгодних страна. На првом месту не може човек никад бити сигуран да ће у даном моменту заиста моћи наћи довољан и повољан зајам. Затим нема оне узајамне везе између општег пословања и рентабилности с једне стране и обнављања објеката с друге стране, која је могућа код обнављања путем амортизационог фонда и која дозвољава увид у оправдање и рационалност набавке и замене дотрајалих објеката. Та набавка мора бити оправдана успехом предузећа и само се онда може и сме извршити. Д-р Момир Гломааић