Opštinske novine

922

Београдске општинске новине

њих 8 година видеће се очигледно из овог дијаграма.:

ОПТЕРЕВЕНЕ ЈЕДНОГ СТДНОВНИКД ПО БУЏЕТУ

1931 193Е 1933, 1934,1935,1935,1937/ 1932/ /м /5 /6 /7 '8 '9

V НЕКЕ РЕФОРМЕ КОЈЕ БИ ТРЕБАЛО ИЗВЕСТИ У БУЏЕТСКО-ФИНАНСИЈСКОЈ И ПРИВРЕДНОЈ ПОЛИТИЦИ ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА Нешто наше новчано тржиште а донекле и развој догађаја — онемогућују Општини града Београда да приступи закључењу једног већег зајма који би се имао употребити за извођење већих радова у Београду. Због таквог стања ствари и поред развоја Београда стоје отворена и не решена многа питања као што су: водовод, канализација, саобраћајна служба и т. д. За извршење свих потребних радова била би потребна сума од око 500.0 милиона динара. Зајам у уом износу а са сношљивијим условима данас би се тешко могао добити. Услед таквог стања ствари а у тежњи да се ипак макар нешто ради, да се ради ма и делимично, неплански и нерационално, администрација се труди да унесе ма и најскромније буџетске креднте, којима би били финансирани радови инвестиционог карактера. Тако се долази до следеће ситуације: Према предвиђеним буџетима расхода појединих дирекција Градског поглаварства нови буџет за 1939/40 годину изнео би у округлој цифри око Дин. 485,0 милиона, а према доса-

дашњим буџетима и изгледима за приходе у новом буџетском периоду, може се рачунати да тим захтевима администрације Градско поглаварство може одговорити највише са Дин. 360,0 милиона. Као што се види постоји једна разлика од 125,0 милиона динара између онога што администрација тражи и онога што грађанство — према процени Општинске управе — може дати. Овакво стање ствари наводи нас на мисао да досадање буџетирање у Општини града Београда није тачан израз правог стања ствари, јер слична диференција појављује се скоро сваке године. Несумњива је ствар да за такву ситуацију администрација налази разлог у томе што с једне стране многи радови захтевају хитност, а с друге стране све ни до данас Општина није приступила закључењу једног већег зајма који би се употребио на такве радове. Услед тога администрација настоји да цифру редовног буџета што више повећа како би бар неки радови били извршени из средстава која су осигурана јер се добијају из редовних буџетских прихода. Како таква ситуација намеће бојазан да потребни хитни инвестициони радови не могу бити како треба, т.ј. рационално и плански извршени, а с друге стране буџетски расходи се редовно пењу по том основу, те према томе буџет није права слика чисто буџетске материје, то би можда било опортуно и оправдано да се за будуће буџетирање узме следећа пракса: I Да би се у целости могли разликовати редовни буџетски расходи н инвестициони ванредни расходи — и да би се у ту поделу унела потребна мера и рационалност треба поделити буџет на: буџет редовних расхода, који би обухватио личне и чисто материјалне расходе, и буцет ванредних расхода — који би се могао назвати: Фонд за јавне радове Општине београдске. По том основу би се из редовног буџета имали изузети сви они кредити, који нису скопчани са редовним, личним или материјалним потребама само и једино односне буџетске године. Чим је један материјални издатак везан за рад који не спада у одржавање постојећих инсталација, установа, канцеларија итд. он има да иде у буџет ванредних расхода. Ако би — примера ради — на већ поднете предлоге расхода и прихода појединих дирекција за период у 1939/40 применили горњу поделу — остајући при приходима од 360,0 мил. динара — онда би могли исту спровести на следећи начин: I У редовни буџет би се унели: а) редовни приходи Дин. 360,000.000.б) расходи: 1) дични Дин. 100,000.000.2) материјажни „ 200,000.000.3) фонду за јавне радове „ 60,000.000.— Дин. 360,000.000.—