Opštinske novine
7
Судско одељење
925
ђеном у чл. 4 под 2). Од тада, у Општини Београдској у званичном раду, незна се више за Суд већ за судско одељење, које је обухватило све законске функције суда. 6 јануара 1929 године долази до промене у нашем државном животу. Појмљиво, да су се том новом поретку морали прилагодити и дотле важећи закони, а нарочито закон о Општинама од 1903 године, који је у себи садржао и поступак код општинских судова. Законом од 12 фебруара 1929 год. о изменама и допунама у закону о Општинама, предвиђено је, да с& управа општине града Београда саставља од претседника, два потпретседника, кмета-правника и 45 одборника. За суђења по грађанском судском поступку, уредби о убрзању рада, као и за иступна дела по оппггем кривичном законику и по нарочитим законима који спадају у надлежност општинског суда, надлежан је кмет-правник. У случају његове спречености или отсуства, замењује г;а у суђењу један од чиновника општине који мора имати свршени правни факултет, а кога у ту сврху одређује претседник или његов заменик. Из тога произилази, да је стварна надлежност општинских судова, односно судског одељења Општине Београдске, остала иста, као што је и била пре 6-1-1929 год., само са том изменом, што више није судио колегијум састављен од тројице судија, у коме је претседавао кмет-правник, већ судија појединац, кмет-поавник или општински чиновник који има правни факултет. На основу новог општинског законодавства, Суд општине града Београда по претходном саслушању општинског одбора, 27-1Х-1929 год. доноси нов статут, по коме у чл. 1 по ново предвиђа судско одељење, састављено од четири отсека, и са њиховом надлежношћу која је остала иста као и по статуту од 181-1922 године. У међувремену, 13 јула 1929 год., донет је Законик о судском поступку у грађанским парницама. По његовом § 44, у надлежност среских судова стављени су спорови о имовинско-правним захтевима, чија вредност у новцу не прелази 12.000,— дин. Из тога би произишло, да су срески судови примили на себе надлежност општинских судова у погледу суђење по I глави Зак. о поступку судском у грађанским парницама и у вези Уредбе о убрзању рада, а нарочито из разлога, што у законику ништа није прецизно речено од које су почетне вредности надлежни срески судови да суде. Међутим, чл. 7 Уводног закона за законик о судском поступку у грађанским парницама налаже, да општински односно местни судови као и општински уреди где постоје, остају и даље и да ће Министар правде прописати уредбом потребнанаређења и надлежност ошитинских (местних) судова као и поступак пред њима. Па како Министар није прописао такву уредбу, то по
§ 1 у в. § 102 Зак. о уређењу редовних 1судова, остају и даље на снази општински судови са већ изложеном својом стварном надлежношћу. Што се тиче местне надлежности, она се временом повећава. Ширењем атара општине Београдске, постаје све веће. Судско одељење једино није надлежно за суђења у атару Београда на територији Земуна, из разлога што он има свој местни суд, који је и даље остао на снази са својом стварном и местном надлежношћу за атар бивше Земунске општине. Ступањем на снагу Закона о градским општинама, 23-1Х-1934 год., укида се звање кмета-правника. Нзегове функције као носиоца судске општинске власти преносе се на Претседника општине и једног општинског чиновника — дипломираног правника. По § 96 поменутог закона, управно правосуђе по законима набројаним у § 89, преузима Претседник, у колико то није пренео на поједине чиновнике, што се може учинити само доношењем општинског статута. Па како статут још није донет, то је и данас Претседник носиоц те власти. Што се тиче остале судске власти, она је по § 154 пренета на чиновника — дипломираног правника, кога је одредило градско веће и који је преузео судску надлежност општинског суда и посебне надлежности кмета-правника. Доношењем оба статута Општине града Београда, предвиђена је надлежност Судском одељењу, односно боље речено његовим отсецима. Надлежност Судском одељењу, посматраном у ужем смислу као радној јединици, није никаква дата, из разлога што се веровало, да ће се сви послови по својој природи и намени, достављати у надлежност његових отсека. Међутим, у последње време, а нарочито од како је ступио на снагу Закон о градским општинама, у надлежност Судског одељења почели су пристизати послови који су произилазили из разних законодавстава, а за које по сили статута није био надлежан ни један отсек. Услед тога, и само одељење преузима извесне послове у рад и стара се о њиховом обављању. Тако, оно је данас надлежно: 1) да по одлуци Суда ОБр. 17985 од 7-УШ-1930 год. оверава шегртске уговоре и води регистар ученика индустријских предузећа у Београду; 2) да по одлуци Суда ОБр. 16135 од З-У-1935 год., издаје радничке књижице за неквалификовано особље индустријских предузећа. Септембра месеца ове године престало је са издавањем радничких књижица, и од тада, по уредби Министарства соц. пол. и нар. здравља М. С. Бр. 276 од 24-Ш1938 год., преузима издавање пословних књижица и легитимација свом особљу, које даје умну или физичку снагу у разним приватним предузећима; 3) да указује правну помоћ по свима предметима страних општина или државних власти, који се односе на лица наста-