Opštinske novine

926

Београдске општинске новине

њена у Београду; 4) д,а по § 116 Закона о непосредној порези даје упутства и објављује објаве о дану расправе за разрез пореза; 5) да доноси решења о административним забранама као !и о забранама по тражењу Управе водовода и 6) да води персонални досие чиновника и службеника свих отсека, саставља платне спискове, израђује буџет целог одељења и управља радом у архиви. ОТСЕК ЗА ГРАЂАНСКЕ СПОРОВЕ Одмах после рата, крајем 1918 године, Општински суд као носиоц судске власти у грађанским парницама, почиње са својим радом а из надлежности која му је дата чл. 94 Зак. о општ. и §§ 6—11 Зак. о поступку судском у грађан. парницама. По § 6 грађ. суд. поступка, стварна његова надлежност састојала се у томе: 1) да суди све спорове до 200,— дин. закључно а 0 непокретностима и меничним потраживањима до 100,— дин. закључно, изузимајући спорове о наследству; 2) да суди о службеностима пољским које су изложене у § 335 Грађан. зак.; 3) да може парничаре равнати за суме до 200,— дин.; 4) да може по сагласности паоничара, одобравати избране судове у споровима до суме означене у тач. под 1) и наређивати кога се дана суђење има преузети. Такву надлежност задржао је све до 22\/"1-1921 год., када је донета Уредба о убозању рада код судских и иследних власти. По њеном чл. 15, стварна надлежност општинског суда повећава ее и од тада постаје надлежан: 1) да суди све спорове у вредности до 500,— дин. закључно, а о. непокретностима до 200,— дин., и о меничним потраживањима до 100.— дин.; 2) да суди о пољским службеностима из § 335 Грађанског зак.; 3) да одобрава поравнања за суме до 500,— дин., изузимајући поравнања о непокретностима преко 200,— дин.; 4) да по споразуму парничара одобрава избране судове у споровима означеним под 1). Пресуде општинског суда извршне су ако не прелазе вредност од 100,— дин. Против пресуде у епоровима преко 100,— дин., жалба се изјављује надлежном Првостепеном 1 суду. Против пресуде у меничним споровима има места жалби без обзира на вредност. Ступањем на снагу Статута београдске општине од 18-1-1922 год., установљен је чл. 1 Отсек за грађанске спорове, као отсек судског одељења, који је по чл. 4 примио следећу надлежност Општинског суда: да прима све тужбе, тражења и обезбеђења и све претставке према одредбама грађан. закона, грађан. суд. поступка и др. специјалних закона, да врши извиђаје, одређује суђења, врши вештачења, одређује рочишта, врши све заклетве које се имају положити у Суду ма којим поводом.

Иста надлежност остала је и по Статуту од 27-1Х-1929 год., која се и данас задржала. Отсек за грађанске спорове прима тужбе и жалбе усмено и писмено, а одбране само усмено. Саслушава парничаре и сведоке јавно. Извиђа парнице просто. Поднете доказе оцењује и по њима доноси своју пресуду, на коју се може изјавити жалба у року од 8 дана. Све док нису установљени срески судови у нашој земљи, жалба се изјављивала Првостепеном суду за град Београд, који је по њој решавао у колегијуму. Данас се изјављује Среском суду за град Београд. У случају, да пресуду Срески суд поништи, а са тиме се несложи Отсек за грађанске спорове већ стави противразлоге, онда по томе решава Окружни суд за град Београд у своме већу. Под отсек потпада и пријавник судског одељења, који прима сву пошту одељења и врши таксирање по тужбама, жалбама и осталим претставкама упућеним судском одељењу. КРИВИЧНИ ОТСЕК Општински суд преузима и своју надлежност из чл. 94 т. 4 под б) Зак. о општинама од 5-У1-1903 год., а која се састоји у судској власти, да суди по кривичним предметима за иступна дела по целој III части Казн. зак. од 29-Ш-1860 год., и Полицијској уредби од 18-У-1850 године, и то само она дела која би се догодила у његовом делокругу а није их узела у поступак местна полицијска власт. Осим тога, преузео је надлежност из чл. 95 и старао се: о чистоћи у месту, о добром одржавању мостова, свих путова и о обалама река и потока, о одржавању здоавља људи и стоке у општини. Нарочиту је пажњу обраћао и контролисао промет хране, зачина и јдругих предмета од утицаја на здравље људско и спречавао држање и продају, фалсификоване и укварене хране, пића и зачина, и уопште предмета који би својом употребом могли шкодити човечијем здрављу. Затим, водио надзор о разним мерама којима се служе трговци и друга лица, која што на меру продају и уопште старао се да се преваре не догађају. Надзиравао рад у кланицама, месарницама, механама, кафанама и гостионицама, и контролисао да ли се извршују законски прописи и наредбе о томе. О свима горе наведеним истуиима, водио је рачуна по званичној дужности и предузимао истрагу на основу поднетих реферата противу учиниоца иступног дела, од стране контролних општинских органа, стручно образованих, или по пријавама учињених од стране приватних лица. Казне је одмеравао по позитивним законским прописима назначеним у сваком специјалном закону, који се односио на учињено дело. За поступак око вођења и прекидаистраге, ослобођавања или кажњавања кривца, служила је Уредба како ће полицијска власт