Opštinske novine

Судско одељење

931

ничке коморе, које су без сумње, прве жене судије у нашо] земљи. Чланом 87 Финансијског овлашћења за прве четири дванаест буџ. год. 1924, проширена је стварна надлежност Суда од 1.000 на 3.000,— динара, за све спорове по којима се судило. У 1924 години, Суд добрих људи и Опиггина Београдска, покрећу питање код Министарства о распису избора за Суд као и о тумачењу око састављања бирачких спискова, јер је одређеним судијама скоро истицао мандат. По томе питању, Министарство не само што ништа није пред^зело, него чак шта више, по истеку мандата судија нове није ни поставило, већ оставило да старе судије и даље врше дужност. У току времена, као и 1926 и 1927 године, у неколико махова понова се покреће питање избора, или барем да се попуни Суд Министровом одлуком, пошто су стицајем прилика многе судије отпале и нису више вршиле своју дужност. Али, на све то Министарство ништа није предузимало. На седници Одбора општине Београдске, одржаној 24-У1-1927 год., један од господе одборника, упутио је интерпелацију на Претседника општине, зашто се не врше избори за Суд, као и зашто да.се до избора не попуни Суд, пошто овакав какав је, није у могућности да ради, јер је крњ. На седници Одбора од 8-VII-1927 год., одговорено му је, да је Суд у неколико махова покретао то питарзе код Министарства, али да је увек остало без позитивног решења, јер се избори не могу извршити пре измене Уредбе и Закона о радњама, пошто се исти косе са чл. 70 Устава, у погледу састављања бирачких спискова. Незадовољан таквим одговором, јер је сматрао да је Устав укинуо предвиђен цензус у чл. 19 Уредбе за активно бирачко право, предложио је, да се израде бирачки спискови на основу спискова надлежних Комора, а по том избори распишу. На седници Суда општине Београдске од 11-УН-1937 год., а по одлуци Одбора, решено је, да се први избори за Суд обаве у децембру месецу, као и да се бирачки спискови израде на основу спискова Комора. У том емислу упућен је акт свима Коморама са молбом, да исте пошаљу најдаље у року од 15 дана спискове својих чланова као и да даду своје мишљење поводом састављања бирачких спискова, пошто је чл. 19 Уредбе у супротности са чл. 70 Устава. Све су се Коморе сложиле са предложеним начином, само је Радничка Комора сматрала, да би се раднички спискови могли потпунији добити од Окружног уреда за осигурање радника, као и да би ипак требало издејствовати тумачење од стране Министра социајлне политике или Правде у погледу стављања ван снаге чл. 19 Уредбе на основу чл. 70 Устава. А све то из разлога, како се

никакав приговор не би могао ставити око састављања бирачких спискова, па према томе и на изабрани Суд, а нарочито с обзиром на његову деликатну функцију. Суд Општине Београдске потпуно схвативши оправдано мишљење Радничке коморе, 26-1Х-1927 год., тражио је од Министарства трговине и индустрије и Соц. политике, да се чл. 19 Уредбе измени и саобрази чл. 70 Устава тако, да се бирачки спискови за раднике могу саставити на основу спискова кружног уреда у Београду, јер је начин састављања на основу пореског распореда не само немогућ, већ и противан Уставу. Међутим, како је Министарство одговорило, да се избори не могу вршити све док се не измени чл. 19 Уредбе, који није уништен чл. 70 Устава, јер исти говори само о политичким изборима, то до избора није ни дошло, већ се остало при старој пракси. Ускоро затим, Суд је попуњен новим судијама од стране Министра. Таква ситуација остала је све до доношења Закона о радњама за Краљевину Југославију, који је ступио на снагу 9-Ш-1932 год. Специјална глава посвећена је Изабраним одборима (Суду добрих људи) за решавање спорова из службених односа ималаца радња и помоћног особља, а који су регулисани по Закону о радњама. Надлежност Суда повећана је на 12.000,— дин., за спорове око плата односно принадлежности, о постојању уговора о служби као и о обављању и извршењу службе у предузећу, о издавању и уписивању у пословне књижице, сведоџбе, уверења и слично, и о отказу и испражњавању радничких станова, које помоћно особље употребљава бесплатно или уз накнаду. По том закону Суд је потпао под Министарство трговине и индустрије, а параграфом 346 укинут је избор судија, који је био предвиђен по ранијим законима. Судије се постављају од стране Министра трговине, на четири године, из реда послодаваца и радника, југословенских поданика, пунолетних, непорочних и која уживају сва часна права. По § 427 остаје на снази Закон о радњама из 1910 године и Уредба, у колико се односи на рад Суда добрих људи, по чијим се законским прописима и даље суди. Тек 26-Х-1935 године, својим решењем Бр. 11/37.526 по законском овлашћењу, Министар проширује струке којима може Суд судити, од 8 на 54, и за толики број струка одређује судије и заменике а по предлогу надлежних Комора. Од тога броја, образовао је Суд добрих људи у Београду 52 већа, судећа за 52 струке. Само извозничка и кожарско-индустријска струка, немају своје веће, али се њихови спорови суде у већима сродних струка. Према томе, данас у Суду има укупно 120 судија и њихових заменика, који суде по раније изнетом поступку, из Уредбе о Суду добрих људи, донете