Opštinske novine

930

Београдске општинске новине

суд на основу пореског распореда за дотичну годину. Судије могу бити лица оба пола пунолетна и која су испуњавала остале законске услове. Од особитог је зиачаја, да судије могу бити и жанска лица која морају имати 25 година, што је изванредан случај за наше прилике, а нарочито када се зна, да код нас жене не могу бити државне судије, као и с обзиром на то, што им није дато активно бирачко право, па чак ни за избор судија. На позив Претседника општине изабране судије састају се ради конституисања претседника и потпретседника, који се бирају на три месеца тако, да када је претседник из редова послодаваца, онда јз потпретседник радник, и обратно. Том приликом примају и сталног деловођу кога је одредио Општински суд из редова својих чиновника, по могућству дипломираних правника. Извиђање и суђење спорова врши ое у колегијуму-већу, који се састоји од два члана Суда из оних група занимаша којима припадају парничари, или на које се спор односи, и од претседника кога бирају чланови из реда незаинтересованих грађана. Сваки колегијум има и свога деловођу. Суђење је усмено а по потреби писмено, засновано на нахођењу суда у погледу доказа, односно на слободном судијском уверењу. И ако Суд није везан за све формалности које је прописао Закон о судском поступку у грађанским парницама, јер има свој особени поступак, ипак има права да се користи и његовим одредбама о доказима, на којима почива право које парничне стране истичу. Пресуде су извршене у року од три дана и на њих нема права жалбе. Општина је дужна да сноси све материјалне расходе Суда као и да му стави на расположење довољан број чиновника и службеника ради његове ефикасности око извиђања, пресуђења и извршења пресуда, а полицијске власти, да му укажу сваку правну помоћ која му буде потребна. По самој Уредби, организација Суда имала се извести најдаље до краја месеца јуна 1912 године, а идући избор судија обавити у децембру 1913 године. Међутим, до тих избора није ни дошло, услед нередовних прилика које су владале у земљи, насталих Српско-бугарским ратом 1913 год. Суд престаје да ради 1914 године, а по рату 1918 год., одмах се не обавља, јер су готово све његове судије изгинуле и помрле у току рата. Пошто се после извесног времена указала неопходна потреба за његовим обнављањем, јер су почели да се појављују спорови, то се покреће питање од надлежних^ да се Суд поново образује. Но с обзиром на све уништене бирачке спискове као и остали изборни материјал за време рата, а под утицајем потребе да се што брже Суд установи Министар социјалне политике по споразуму са радничком, индустријском и занатском комо-

ром, доноси решење 2 марта 1920 године под Бр. 4200, да се образује привремени Суд добрих људи у Београду од чланова и заменика, а из реда предложених кандидата од стране појединих комора, за поједине групе занимања. По избору судија од стране Министрове, наређено је Општинском суду, да изврши заклетву над њима и да их конституише. Таква одлука Суда као и избор судија, није била на закону основана, али она се једино могла правдати разлозима, да се што пре дође до Суда, макар и привременог. На тај начин у првој половини 1920 године, Суд је обновљен и почиње са својим радом. Пошто се приближавала двогодишњица његовог рада, јер по закону судијама мандат траје свега две године, то се приступило припреми за редован избор судија. У том смислу и Министарство социјалне политике, актом својим Бр. 3692 од 4-УН-1922 год., наредило је Општинском суду да приступи састављању бирачких спискова и извршењу осталих формалности за избор судија, који се морао обавити у току децембра 1922 године. У међувремену, 24-\'1-1921 године, изменама у Закону о радњама, стварна надлежност суда повећана је на 1.000,— динара. Сас тављени главни бирачки одбор који је имао спровести изборе, још у почетку свога рада, наишао је на битне супротности по важећем законодавству у погледу активног бирачког права. Док је чл. 19 Уредбе предвиђао, да је право бирача условљено плаћањем државног пореза, по чијим су се списковима састављали бирачки спискови, дотле је чл. 70 Устава, донетог 28-У1-1921 године, предвиђено, да бирачко право за избор народних посланика има сваки држављанин, ако је навршио 21 годину, што је потпуно у супротности са чл. 19 Уредбе. То је и нагнало главни бирачки одбор, да преко Општинског суда захтева тумачење од стране Министра социјалне политике, како се имају састављати бирачки спискови, као и ко све има активно бирачко право. Потпуно увидевши тешкоће које су се појавиле око редовних избора, Министар је одговорио, да се за избор судија имају сачекати измене и допуне у Закону о радњама и Уредби о Суду добрих људи, које би биле у складу са земаљским Уставом, а дотле, да се остаје при установљеној пракси за наименовање судија од стране Министра, по предлогу надлежних комора. Осим тога, Министар је својим 1 решењем од 24-УШ-1922 године Бр. 5.499,наименовао нове судије, и захтевао од Општинског суда њихово конституисање и полагање заклетве, што је и учињено 17-1Х-1922 год., с тим, да врше дужност до нових избора. Интересантно је напоменути, да су у тој групи наименоване за судије и две жене, за групу индустријалаца и конфекциониста, предложене од стране Рад-