Opštinske novine

940

Београдске општинске новине

кола, Општина се нашла пред проблемом потпуно истим као и у питању производше електричне енергије. Догађаји су се низали један за другим, Београд је захваћен замахом изградње, а Управа трамваја и осветљења располагала је свега са 25 старих трамвајских моторних кола и 28 приколица и са 20 километара трамвајске пруге. Оправданим захтевима грађана, који су насељавали периферију Београда и стварали нова насеља, требало је изићи у сусрет, јер је преласком градског трамвајског саобраћаја у општинске руке то предузеће преузело на себе не само привредну, него и важну социјалну функцију. Наслеђени број трамвајеких кола био је не само недовољан, но добрим делом и неспособан за градски саобраћај, и питање набавке нових трамвајских кола морало се хитно решити. Године 1923 врши се прва набавка. На рачун репарација добија Управа трамваја и осветљења 40 моторних и 30 прикључних кола, од којих 10 четвороосовних и 30 двоооовних моторних и 30 прикључних двоосовних кола. Тих 70 нових кола задовољило је прве

потребе и етара белгијска кола потиснута су делимично на споредније линије, а делимично су расходована. Међутим, ускоро после те прве набавке, упоредо са отварањем нових пруга, осетио се недостатак кола и већ 1927 године набавља се лицитацијом 10 четвороосовних мо-

торних кола Браун Бовери, 15 двоосовних моторних кола Шкода и 15 Колбен и 30 прикључних двоосовних кола, израђених у домаћим фабрикама у Броду на Сави и код ,,Сартида'' у Смедереву. Године 1928 набављено је и 10 половних двоосовних приколица из Немачке. 1930 године трамвајски возни парк повећан је са још 3 четвороосовна моторна кола Браун Бовери. Бројно стање свих приновљених трамвајских кола износило је те године; 75 моторних, од којих 23 четвороосовних и 70 приколица. Од старих белгијских кола било је тада у саобраћају још свега 14, тако да је целокупно бројно стање трамвајског возног парка износило 1930 године 157 кола. Иако је тај број, у поређењу са бројем наслеђених кола од Белгијског анонимног друштва, двоструко већи, а ако одбијемо још и белгијска кола, која од првога дана њиховог преласка у општинске руке нису била способна за градски саобраћај — као што су била већина прикључних кола —, онда је већ 1930 године то повећање било четвороструко према стању од 1919 године, па ипак тај број

трамвајских кола није био довољан. Могућности експлоатације трамвајског саобраћаја биле су миого веће од оних које је искоришћавала Општина. Тек 1936 године, читавих 10 година после задње веће набавке, набављено је 12 четвороосовних моторних кола од домаћих

Четвороосовни трамваји набављени 1936 год.