Opštinske novine

9*

Дирекција трамваја и осветљења

943

цама, и својом спремом служе као живи доказ потребе оснивања таквих школа. Мушку занатску школу Дирекције трамваја и осветљења посећују данас 72 ученика. 2 - САОБРАЋАЈНА СЛУЖБА I ТРАМВАЈСКИ САОБРАЋАЈ Први трамвајски саобраћај у Београду, наравно са коњском вучом, отворен је у јесен 1892 године од стране Српско-француског друнггва, које је добило концесију од тадашње Општине града Београда. Та прва трамвајска линија била је: Славија-Калемегдан, која и данас носи број 1. За овим су изграђиване и пуштане у саобраћај пруге и то; Славија-Железничка станица, пруга: Теразије-Краља Александра улицаНово Гробље, са доцније изграђеним краком до ,,Трамвајских штала" (депо) у Краља Александра улици, пруга: ,,Жагубица"-Ел. централа-Дом Св. Саве, све са коњском вучом. У пролеће 1894 године пуштен је у саобраћај први електрични трамвај на прузи: ТеразијеТончидер, тако да је тадашњи Београд — пре 44 године, — имао укупно 15,5 км. трамвајских пруга и 21 трамвај, од којих су 15 трамваја били са коњском вучом и 6 трамваја са електричним погоном. Године 1903 преузело је Белгијско анонимно друштво Електричну централу и трамвајски саобраћај, али о пословању у томе периоду нема никаквих података (вероватно су у рату пропали). После рата, 1919 год., тадашњу електричну централу са трамвајским саобраћајем преузела је Општина града Београда. Тада је затечено и званично утврђено следеће стање трамвајских пруга:

Пруга бр. 1: Калемегдан-Славија, са једноставним колосеком од Калемегдана до Позоришта и двоструким колосеком од Народног

позоришта до Славије па даље Макензијевом улицом, опет једноставним колосеком, у укупној дужини од 0,8 3,2 = 4 км колосека. Пруга бр. 2: Електрична централа-Калемегдан-Сава-Славија са једноставним колосеком и укрсницама у укупној дужини од 4,5 км колосека. Пруга бр. 3 и 4: Кнежев Споменик-Лондон-Господарска механа-Топчидер са једноставним колосеком у укупној дужини од 5 км колосека. Пруга бр. 5: Теразије-Ново Гробље, са једноставним колосеком у укупној дужини од 2,5 км колосека. Пруга бр. 7: Коларац-Таш мајдан, са једноставним колосеком у укупној дужини од 1,3 км. колосека. Пруга бр. 8: Електрична цетрала-„Жагубица", са једноставним колосеком у укупној дужини од 2 км колосека. На ових седам трамвајских пруга са око 21 км дужине, од којих су две биле локалне, саобраћало је 1920 год. 26 моторних кола и 12 приколица. Све је то преостало од пре рата и било у стању потпуне дотрајалости. Поједине шине су датирале још из 1892 год., а доњи строј је био потпуно пропао. Због тога се стајало пред задатком, да се изведе реконструкција горњег и доњег строја и изврше сви потребни радови и набавке, како би се трамвајски саобраћај омогућио и саобразио потребама новог доба. На томе пољу рада остварен је план, чија би се грађевинска делатност могла расподелити у три временска периода; У првом периоду, од 1920 до 1924 год., замењено је новим шинама 6 км старих дотрајалих шина и израђено је 3 км нове пруге, укупне дужине шина 6.000 метара; У другом периоду, од 1924 до 1927 год., израђено је нове пруге и удвостручено старе постојеће око 12,5 км, укупне дужине шина преко 25.000 метара. У трећем периоду, од 1927 до 1932 год., закључно, обновљена је заостала стара подлога, израђена је нова бетонска подлога, нови двоструки колосеци и саграђено потпуно нове пруге у укупној дужини 25 км трамвајскјог 1 колосека, односно преко 50.000 метара шина. Успех овога рада, нарочито у последњем периоду, обележен је на концу 1938 године следећим резултатима: 12 трамвајских линија са укупно 80,7 км трамвајске пруге, већииом на модерној бетонској подлози, од чега су две трећине двоструког и једна трећина једноструког колосека. Садашње стање трамв. пруга у Београду (на крају 1938) је следеће; бр. 1 Калемегдан-Славија 3,2 км 9 моторних кола и 9 приколица;