Opštinske novine

942

Београдске општинске новине

за оштрење алата и израду нових делова. Столарска радионица је механизирана машинама набављеним на рачун репарација и инсталираним у њој. Преградни зидови су порушени и сада је цела радионица у једном оделењу са довољно места за све раднике. Посао иде брже, боље и чистије. Услед огромног повећања послова у овој радионици отворено је засебно одељење, у другом дворишту, у коме се раде само ручни радови и врши чишћење дрвених делова трамваја, као и израда свих потребних објеката за установе О. Г. Б. Саграђена је нова ауторадионица, у коју је премештена стара радионица из возног парка и део трамвајске радионице за оправке аутобуса. Привремени дрвени трамвајски депо премештен је из улице Високог Стевана у двориште нових радионица, а ова улица је отворена за јавни саобраћај. Најзад је 1931 године завршено грађење ливнице и она је пуштена у рад 18-УН-1931 године. Све радионице су сакупљене у круг електричне централе, одвојене према радовима које објављају,изграђене пространо, са добрим осветљењем, зими добро загрејане и вентилиране, и са свима условима да се рад обавља без застоја, брзо и прецизно, на начин како то захтева савремена техника. Данас постоји у саставу Дирекције трамваја и осветљења 19 радионица, и то: електротехничка радионица, радионица за оправку трансформатора, радионица за оправку струјомера, аутомеханичка радионица, радионица за велике оправке и монтирање трамваја, ковачница, стругарница, браварница са алатницом, лимарница, никлерска радионица, радионица за аутогено и електрично заваривање, машинска и ручна столарска радионица, фарбарско-лакирерска радионица, коларница, тапетарско-сарачка радионица, четкарска радионица, ливница са моделарницом и радионица за вулканизирање гума. За подизање нових радионичких зграда и инсталација утрошено је преко 5 милиона динара и тиме њихова способност подигнута до те висине да укупна вредност израђених нових објеката и оправака старих достиже данас годишњу вредност од преко 12 милиона динара. Способност радионица Д. Т. и О. — посебно трамвајске радионице за велике оправке — најбоље се афирмирала у току 1937 и 1938 године, када су у њима израђена потпуно нова четвороосовна трамвајска кола. Квалитети тих кола стоје изнад трамваја израђених у иностраним и домаћим фабрикама. Ауторадионица је постала централном радионицом за оправку свих аутомобила и аутобуса Градског поглаварства. Ливница је скоро искључиви лиферант ливене робе за Д. Т. и О. и за остале установе О. Г. Б, Преглед продукције ливнице види се из приложене табеле и дијаграма.

Производња ливнице

Година

Продукција у кгр.

Вредност продуката

сивог лива

метала

Д и н а р а

1925

46.126,09

479,35

349.709,62

1926

128.463,25

12.571,60

899.457,80

1927

205 003,25

12.588,95

1,133.646,38

1928

2о1.232,—

22.529,30

1,986.04ј,80

1929

336.059,—

14.837,—

1,919.829,75

1930

451.136,—

9.256,—

2,176.916,39

1931

280.519,—

17.020,—

1,615.455,—

1932

210.925,—

17.702,—

1,303.202,50

1933

217.268,—

13.154,-

1,240.798,—

1934

167.489,—

13.676,—

766.562,10

1935

101.993,-

3.163,—

386.955,21

1935/36

245.948, -

20.549,—

857.041,73

1936/37

315.170,—

15.25/,—

939.918,84

1937/38

445.000,—

16.800,—

1,308.574,09

Рад у радионицама, како је то већ раније поменуто, поступно се рационализује. На том подручју има још много да се уради и пажња Д. Т. и О. управљена је углавном на ту страну. Досада постигнутим успесима можемо бити потпуно задовољни, јер су наше радионице успеле да осетно смање нашу зависност од иностраних пијаца.

Ливење у ливници Д. Т. и О.

За потпуно извршење рационализације тражи се, поред потребне организације, и добра стручна спрема радника. Дирекција трамваја и осветљења је желела да учини све што стоји до ње па да се попуни празнина, коју осећају многа домаћа индустријска пр-едузећа. Тако је на предлог Д. Т. и О. Суд Општине града Београда својим решењем од 9ТП-1933 године одобрио да се при Д. Т. и О. оснује Мушка занатска школа. Из те школе изишле су до данас три генерације младих људи одличне стручне и теоријске спреме и, судећи по њима, покушај Д. Т. и О. је потпуно успео. Ти млади људи су данас запослени делимичш> у нашим а делимично у приватним радиони-